Еурибор ушао у минус, рате кредита ниже

То за државу значи могућност јефтинијег задуживања, изјавио је Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Грубишић је у изјави Тањугу рекао да је еурибор први пут на историјском минимуму, у смислу да је ушао у негативну зону, што није био случај од увођења евра као валуте, а претходно је виђено само у случају либора - међубанкарске камате везане за франак.

За све кориснике кредита индексираних еврима, а њим је највише на тржишту у Србији и БиХ, то је сигнал да ће им мјесечна рата бити нешто нижа, поручује Грубишић.

"Са сваким падом еурибора рата ће постепено падати. Међутим, то се неће догодити баш у овом тренутку, већ онда када је то наведено у сваком појединачном уговору", рекао је Грубишић.

Он је подсјетио да неке банке раде усклађивање са овом међубанкрарском каматном стопом два пута годишње, неке четири пута...

"Зависно од тога какав ко има уговор, и да ли је кредит везан за тромесечни или рецимо шестомјесечни еурибор, рата ће се усклађивати с његовим кретањем, али зависно од датума усклађивања који је свима прецизно наведен у уговору", објашњава Грубишић.

Исто важи, додаје, за приватне кориснике који имају такве уговоре, али и за државу, која сада добија могућност да емитује еврообвезнице и да рефинансира дуг нешто повољније - у еврима.

"Ово је прилика да се рефинансира дуг да не буде само у доларима, и да се смањи валутни ризик по том основу, јер смо ми као тржиште превасходно везани за евро. Показало се да је задуживање у трећим валутама, као што је долар ризичније јер подразумева двоструки валутни ризик", објашњава Грубишић.

Према његовим ријечима, кретање евра према динару је с једне стране ризик јер држава и грађани зарађују у динарима. С друге стране, постоји и опасност од губитка усљед неповољног кретања треће валуте, односно односа долара или франка према евру.

"Зато бисмо сада могли да изађемо директно са еврообвезницама номинованим у еврима, уместо у доларима као што је био случај до сада. Ово је управо прилика да се избегне тај двоструки ризик", рекао је он.

И економиста Иван Николић оцијенио је да ће се свако снижавање еурибора, међубанкарске каматне стопе у еврозони, код кредита индексираних у еврима у Србији одразити на њихово појефтињење, односно, рате ће бити ниже.

Николић је рекао да је са једне стране добро што су камате ниске, јер би то требало да олакша задуживање у Србији и олакша положај постојећих дужника.

"Али када знамо да је то само рефлексија проблема економије ЕУ, онда са аспекта да то треба да буде фактор који вуче економију, долазимо до тога да је врло тешко рећи да ли је то добро или лоше", додао је Николић.

Како је навео, економија еврозоне је у великим проблемима, не само зато што је у дугорочној стагнацији, већ према најновијим подацима, ни великим економијама као што је Њемачка не иде добро.

"Фокус је био да се преко ниских камата и јефтиног новца подстакне тај замајац европске привреде, али су циљеви били једно, а стварност друго, при чему је додатни отежавајући фактор мигрантска криза", оцијенио је Николић.

Британски лист Фајненшел тајмс пише да је шестомјесечни еурибор ушао у негативну територију, јер је 10. новембра износио минус 0,004 одсто, док се код тромјесечног еурибора то догодило још прољетос, што је за све зајмопримаоце повољна вест.

По логици ствари, банке које у уговорима о одобравању кредита имају клаузулу да каматна стопа износи одређени проценат плус шестомјесечни еурибор, требало би сада да изврше умањење камате за негативни еурибор, што би корисницима кредита благо снизило износ мјесечне рате, мада у пракси то није увијек случај, пише Фајненшел тајмс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.