ЕУ доноси Хрватској процват некретнина

business.hr
ЕУ доноси Хрватској процват некретнина

Загреб - Хрватску неколико година након уласка у Европску унију чека нови процват тржишта некретнина, тврде аналитичари.

Хрватско тржиште некретнина је доживјело процват прије неколико година, око 2000. године након што је земља почела да се опоравља од разорног рата и година политичке изолације.

Подстицај наглом развоју тржишта било је и очекивање приступања Европској унији.

Клима, плаже и географса разноликост о чине Хрватску идеалном за за стране купце, инвеститоре, и туристе.

У вријеме првог процвата тржишта некретнина, њихова вредност у Хрватској је годишње је расла од 20 до 30 одсто.

Погодност у Хрватској је, како истичу стручњаци, и могућност куповине земљишта које није скупо на ком се може саградити дом за становање или љетовање.

Истичу и како Хрватска постаје све привлачније мјесто за инвестирање, прије свега главни град Загреб јер се законска регулатива поједностављује и отвара према страним инвестицијама.

Како наглашавају стручњаци, премда се инвестициона регулатива и регулатива за куповину некретнина у Хрватској поједностављују, за сада је пожељно ангажовати локалног адвоката за склапање посла.

Пекид наглог раста тржишта некретнина услиједио је са свјетском економском кризом и продубљеном кризом у еврозони.

Но то је, како истичу угледни аналитичари тржишта, привремена јер је у Хрватској у вријеме раста тржишта саграђено мноштво нових некретнина високог квалитета, савременог дизајна и опреме. Изласком еврозоне из кризе Хрватска ће бити све важно туристичко одредиште, али и атрактивно мјесто за боравак.

Предност је и што су све досадашње владе, увидјевши шта се догодило с обалама других медитеранских и туристичких земаља, у којима је у вријеме туристичког процвата била масовна градња хотела и апартмана, спријечавале тзв. бетонизацију обале.

Због тога је и настао туристички слоган за хрватску обалу: "Медитеран какав је некада био".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана