Ернст Велтеке, бивши предсједник Бундесбанке, за Глас Српске: Европа мора да раскрсти са политиком задуживања

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" некадашњи предсједник њемачке централне банке - Бундесбанке Ернст Велтеке. Човјек за вријеме чијег је мандата од 1999. до 2004. године њемачка марка отишла у историју каже да евро није у кризи и да то није био случај ни када је Грчка била на раскрсници између опстанка и изласка из еврозоне.

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутно стање у економији, прије свега ЕУ, али и остатка свијета у свјетлу снижених прогноза и песимистичних процјена за глобални привредни раст?

ВЕЛТЕКЕ: Врло је тешко предвиђати будућност. Видјели смо много ствари које се догађају, а које никада раније нисмо видјели, као што је рат у Сирији, проблем са избјеглицама који је посебно погодио Њемачку, рат у Украјини и догађаји са цијеном нафте. Индустријске земље су презадужене и не могу да спроводе политику подстицаја коју су раније спроводиле у погледу извлачења из кризе. Видјели смо 2008. године избијање финансијске кризе првенствено изазване хипотекарним кредитима у САД. То је први пут да је финансијска криза избила у домовини свјетског капитализма. Све земље захваћене кризом су кренуле њиховим путем, убацујући више новца на финансијска тржишта и смањујући каматне стопе како би одржале ликвидност и онда смо први пут чули ријечи попут квантитативних изазова и суочили се са разним новим ситуацијама. Дио ликвидности отишао је у земље у развоју попут Индије и Бразила, а сада када каматне стопе поново расту, то утиче на те земље јер новац полако излази из њих. Исход свега је ово што видимо сада - каматне стопе су прилично ниске, цијене су веома ниске и пријети дефлација, а видимо да ни стопе привредног раста у Кини нису какве су биле претходних година. Постоји много фактора због којих је незахвално предвиђати шта ће се десити у будућности.

* ГЛАС: Шта би требало да предузму земље ЕУ како би одговориле на изазове о којима говорите?

ВЕЛТЕКЕ: Мој закључак је да морају да смање задужење и дугове. Већини држава су потребне корјените структурне реформе, посебно када је ријеч о тржишту рада и пензионим системима, а да би све то било могуће урадити, потребне су стабилне владе.

* ГЛАС: Како гледате на убризгавање велике количине јефтиног новца и да ли је то прави начин да се економије извуку из кризе?

ВЕЛТЕКЕ: Постоји много аргумената против такве монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ), нарочито у Њемачкој. Без обзира на то, познато је да је Марио Драги са својим ставом да ће предузети све што је потребно за подстицање опоравка привреде успио да стабилизује тржишта. Број издатих кредита у европској монетарној унији расте, покренут је раст БДП-а, иако он није велики, незапосленост пада и питање је шта би била алтернатива да ЕЦБ није реаговао на тај начин. Тада би вјероватно спирала кренула на доле, порасла би незапосленост и још би теже било покренути привреду.

* ГЛАС: Да ли је управо због тога Њемачка омекшала свој чврст став у погледу неопходности штедње којег се држала од избијања глобалне економске кризе, противећи се подстицајној политици коју су заговарале друге кључне чланице ЕУ?

ВЕЛТЕКЕ: Њемачка је највећи партнер унутар европске монетарне уније. На почетку овог миленијума Њемачка је била такозвани болесник Европе, али је влада усвојила низ реформи тако да смо сада мјерило за друге. Конзервативна влада која је изабрана покушава да задржи такву позицију Њемачке. Због земаља попут Грчке, Шпаније или Португалије потребна је већа интеграција унутар Европе како бисмо избјегли враћање у ситуацију у којој су се те земље нашле. Опстанак монетарне уније без јасне финансијске уније је тешко одржив.

* ГЛАС: Да ли је евро са кризом у Грчкој преживио критични тренутак и да ли је и даље угрожена будућност заједничке европске валуте?

ВЕЛТЕКЕ: Желим да нагласим да евро у овом тренутку није у кризи и да је као валута коју користи 500 милиона људи општеприхваћена. Под знаком питања је било само подручје на којем ће бити коришћен евро и у том погледу је грчка криза била до сада највећи проблем. Грчка привреда, међутим, има веома мали удио у европској економији и чини око два процента БДП-а ЕУ, тако да није могла да зада озбиљнији ударац том блоку.

Монетарна политика БиХ

* ГЛАС: Монетарна политика БиХ је и 20 година послије рата заснована на валутном одбору. Да ли је вријеме за размишљање да БиХ добије суверену монетарну политику?

ВЕЛТЕКЕ: Не бих да улазим у унутрашње ствари БиХ, али претпостављам да имате много више проблема него што је питање монетарне политике и валуте. Постоје различита размишљања у вези са БиХ и неки кажу да би требало што прије да се интегрише у ЕУ, док је друго виђење да БиХ још није спремна и да није тренутак за то. Од тога ће зависити многе ствари у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.