Енергетске главобоље Ангеле Меркел
Берлин - Криза у Украјини придодала је нову дозу неизвјесности плановима Ангеле Меркел да њена земља са нуклеарне енергије пређе на обновљиве изворе енергије.
Ради се о највећем унутрашњеполитичком пројекту њемачке канцеларке Ангеле Меркел, познатом као "Енергетски преокрет", пише агенција Асошиејтед прес (АП).
Она га је покренула послије нуклеарне катастрофе у Фукушими 11. марта 2011. године, али због њега има све веће главобоље.
Тензије са Русијом, након што је та земља припојила Крим, могу додатно да закомпликују ствари.
Њемачка, друге земље Европске уније, као и САД, узвратили су на овај потез увођењем санкција Русији и пријете увођењем још строжих. Авај, Њемачка и неколико европских економија знатно зависе од руских енергетских услуга.
Њемачка, најснажнија економија ЕУ, трећину својих потреба за земним гасом и сировом нафтом подмирује набавкама из Русије.
Ако би ситуација са том земљом ескалирала и влада у Берлину одлучила да смањи енергетску зависност од Русије, могли би настати проблеми, с обзиром на то да Меркелова и даље гура свој амбициозни план и сматра да би он могао постати "нови њемачки извозни хит".
Када је Њемачка обзнанила да ће до 2022. године угасити реакторе у својим нуклеарним централама, та одлука је била веома популарна.
Међутим, припремање привреде на спровођење одлуке показала се компликованом и постала је рецепт за политичку блокаду - барем док нова "велика коалиција" Меркелове, састављена од љевице и деснице, не преузме руковођење државом у децембру.
Њемачка обала и њене сјеверне равнице пружају обиље енергетског потенцијала за производњу струје од вјетра. Међутим, планирање далековода како би се та енергија допремила до јужних индустријских зона суочава се с отпорима, а систем субвенција, намијењен подстицању обновљивих енергија, ствара све више проблема.
План подразумијева да се до 2025. године између 40 и 45 одсто Њемачких енергетских потреба подмирује из обновљивих извора, укључујући вјетар. До 2035. године удио би се повећао на између 55 и 60 одсто. У овом тренутку, нешто мање од четвртине њемачких енергетских потреба подмирује се одатле.
Критичари сматрају да план није довољно "зелен", пошто се ослања и на угаљ и лигнит. На ове енергенте је 2013. године отпадало око 45,5 одсто енергетске производње, што је за читавих 44 одсто више него 2012. године. Поређења ради, удио учешћа нуклеарне енергије је са више од 20 одсто у вријеме Фукушиме пао на 15 одсто.
Ако Њемачка оствари план да до 2050. године 80 одсто својих потреба за енергијом намирује из обновљивих извора, то ће свакако допринети њеној енергетског безбједности и стабилности. Ал, како је предвиђено да се успут искључе реактори, земља у међувремену остаје зависна од коришћења фосилних горива. А то значи зависност од Русије.
"Неће то функционисати без руског гаса", изјавио је угледни њемачки економиста Ханс-Вернер Син.
Александер Рар, један од директора њемачко-руског савјетодавног форума, указао је да, са искључивањем нуклеарне енергије, руски угаљ "добија значајнију улогу у Њемачкој".
За сада није изгледно да ће Русија затворити своје гасоводе, или да ће Њемачка и друге европске земље примјенити санкције у енергетском сектору, али ситуација са Кримом и Украјином тјера људе да размишљају "шта ће бити ако?"
Ангела Меркел је прошле седмице указала на то да међу европским лидерима "постоје извесне бојазни" у вези са руским гасом, али је такође изјавила да су "гас и нафта настављали да теку чак и у доба Хладног рата".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
