Економски раст у овој години 3,4 одсто, наредне 3,5, а 2024. 3,7 одсто

Претпоставља се да би кључни ослонац економског раста у земљи током овог периода требало да представља домаћа тражња, кроз повећање приватне потрошње и инвестиција, наведено је у Програму економских реформи за наведени период.

У документу је наведено да би повећање укупне економске активности у земљи, уз очекивано повећање индустријске производње и грађевинских радова праћено повећањем броја запослених и прихода од извоза требало резултовати повећањем расположивог дохотка грађана, а самим тим и повећањем приватне потрошње која ће као и претходних година представљати кључни ослонац економског раста.

Тако се у периоду 2022-2024. године очекује просјечна стопа раста приватне потрошње од 1,8 одсто – ове године два одсто, наредне 1,7 одсто, а 2024. године 1,8 одсто, те постепена стабилизација јавних финансија, кроз смањење јавних расхода и истовремено повећање јавних прихода како би се ограничио раст јавне потрошње.

Значајно оптерећење када су у питању јавне финансије у БиХ могло би представљати врло извјесно повећање јавног дуга који је директна посљедица вируса корона и биће видљивија у средњем року, наводи се у овом документу и додаје да се у периоду 2022-2024. година очекује уједначен раст јавне потрошње од 0,7 одсто на годишњем нивоу.

У овом временском периоду очекује се да би мјерама фискалне политике дио средстава из текуће потрошње требао бити канализован у сврху јачања инвестиционе потрошње у БиХ.

Уз побољшање пословног амбијента, инвестиције би за разлику од претходних година могле имати значајнији раст а самим тим и већи допринос у очекиваном расту БДП-а, тако да се у овом периоду у БиХ очекује повећање бруто инвестиција у стална средства по просјечној годишњој стопи раста од 7,3 одсто /ове године седам одсто, наредне 6,9 одсто, а 2024. године 7,9 одсто.

Сматра се да би напредак у процесу европских интеграција у комбинацији са унапређењем пословног окружења кроз реформске процесе могло повећати интерес како домаћих тако и страних инвеститора за инвестициона улагања у БиХ.

Стабилно екстерно окружење уз унапријеђење индустријске базе и подизање конкурентности у земљи представљају предуслов побољшања спољнотрговинске размјене са свијетом.

Из ДЕП-а наводе да се раст спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом може очекивати само под условом материјализације наведених како интерних тако и екстерних претпоставки.

У том случају у БиХ се може очекивати просјечни годишњи раст извоза од седам одсто, при чему би пројектовани раст роба и услуга био прилично уједначен, истичу из ДЕП-а и додају да би захваљујући овом извозном расту удио извоза у БДП-у био повећан на око 44 одсто на крају 2024. године.

С друге стране, очекује се да би се увоз у овом временском периоду требао кретати по нешто споријој годишњој стопи раста од 4,5 одсто.

Нешто снажнији раст извоза у односу на раст увоза у средњем року би резултовао постепеном стабилизацијом спољнотрговинског биланса као удио у БДП-у на 12 одсто, односно благо позитивним доприносом економском расту, док би покривеност увоза извозом закључно са 2024. годином могла износити скоро 80 одсто.

Уз бољу пословну климу, како у БиХ тако и у окружењу и земљама ЕУ, очекује се повећање броја запослених лица у периоду 2022-2024. године око 1,3 до 1,6 одсто годишње, уз истовремено смањење броја незапослених лица, али и наставак увећања нето плата око два до три одсто на годишњем нивоу.

Из ДЕП-а истичу да је битно узети у обзир ризике за остварење ове пројекције који би могли утицати на претпостављени раст запослених лица као и плата у БиХ, а сигурно ће и епидемиолошка ситуација и цјелокупни пословни амбијент детерминсати кретање броја запослених лица као и нето плате.

Под претпоставком да цијене нафте и хране буду стабилне као и цијене комуналија у периоду 2022-2024. године у БиХ се може очекивати инфлација од 0,8 до један одсто.

Референтне међународне институције у свијету као што су Међународни монетарни фонд /ММФ/, Свјетска банка и Европска комисија током овог периода предвиђају потпуну нормализацију економских прилика у свијету.

Пројекције ДЕП-а за средњорочни временски период главно упориште имају у пројекцијама ММФ-а, Свјетске банке и Европске комисије и засноване су на претпоставци побољшања привредне активности у спољном окружењу, што би стабилизовало економске прилике и подстакло економски раст у овом периоду.

Осим овог побољшања у спољном окружењу, јако битан предуслов за опоравак економског раста у БиХ током овог периода представљаће и институционални капацитет земље у провођењу структуралних реформи, како би се ојачао допринос интерних динамика у креирању истог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.