Економист: Финска црвена линија

Грчки премијер Антонис Самарас посјетио је лидере Њемачке и Француске да би затражио више времена за сповођење буџетске штедње, али не и, како сам каже, да би тражио још новца.

Спор између Атине и њених кредитора биће избјегнут, бар још неколико недјеља, док тројка ЕУ, ЕЦБ и Међународног монетарног фонда (ММФ) не одлучи да ли да одобри наставак исплате кредита за спас Грчке, констатује “Економист”.

Ипак, не треба се заваравати да ће се криза у еврозони успавати на дуже вријеме, пише британски лист. Грчка економија је у дубокој рецесији, а Њемачка је изгледа одлучна у томе да Атини не пружи додатну финансијску помоћ. Њемачка централна банка противи се томе да ЕЦБ купује обвезнице презадужених земаља да би снизила трошкове задуживања Мадрида и Рима.

Поред тих “старих” брига, постоји и релативно новија, да покушаји да се спаси евро неће бити угушени у Берлину, већ у једној другој штедљивој престоници сјеверне Европе, Хелсинкију.

Финска министарка финансија Јута Урпилаинен изазвала је комешање када је прошлог мјесеца изјавила да њена земља “неће себе објесити за евро по сваку цијену” и да није спремна да сноси дугове других земаља.

Министар спољних послова Финске Ерки Туомиоја је недавно открио да је Хелсинки скицирао планове за случај распада еврозоне. Поред тога, Финска је једина земља која је захтијевала уговор о колатералу у замјену за учешће у другом пакету помоћи за Атину, као и за средства која ће приложити за спас посрнулих шпанских банака.

Ако на крају буде потребан договор о обједињавању дугова еврозоне да би се спасио евро, Финци би могли да га блокирају. Неки чак сматрају да је вјероватнији “Фиксит” (Излазак Финске из еврозоне) него “Грексит” (излазак Грчке).

Тачно је да Финска има највише да изгуби у случају обједињавања дугова, наводи “Економист”. ММФ наводи да ће заједнички јавни дуг земаља еврозоне сљедеће године достићи 91 одсто бруто домаћег производа (БДП), док ће дуг Финске бити свега 53 одсто БДП-а, најнижи међу земљама еврозоне, осим Естоније и Луксембурга.

Трошкови задуживања Хелсинкија слични су онима у Берлину. Након Јапана и Италије, Финска биљежи највећу стопу старења становништва међу богатим земљама, па је стога забринута због повећања дугова, а након што се сопстевним снагама опоравила од озбиљне банкарске кризе из 1990-их, непријатељски је настројена према избављењу других земаља.

Поред тога, Финска нема велике користи од спаса евра. Њене банке нису значајније изложене проблематичној периферији еврозоне, за разлику од оних у Француској и Њемачкој. Њена економија је мање интегрисана у монетарну унију од других земаља сјеверне Европе, као што је Холандија.

Само 31 одсто финског извоза иде у друге земље еврозоне, сто је мањи удио него у евроскептичној Британији. Пет од седам највећих финских иностраних тржишта лежи ван еврозоне. Њен највећи добављач је Русија, а највећи појединачни увозник Шведска, чија економија напредује бржим темпом него финска.

И даље постоји шанса да би Њемачка могла да наговори Финску на неки облик обједињавања дугова у еврозони, наводи “Економист”. Јавност и даље подржава останак у монетарној унији, великим дјелом из страха да Финска не буде поново повучена у орбиту Русије.

Међутим, што дуже њемачка канцеларка Ангела Меркел буде чекала да предложи сједињење дугова, то више дјелује да се Европа распада, а цијена спаса појединачних земаља расте, поготово због тога што програми штедње које она фаворизује утичу на успоравање економија.

Да ли би било могуће натјерати Финце да остану у еврозони ако укупан ниво дуга земаља чланица премаши 100 одсто БДП-а? Или ако коалиција на челу са екстемном десницом дође на власт у Хелсинкију? Та питања све су тежа за госпођу Меркел, закључује лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.