Џомбић на годишњој скупштини ММФ-а и Свјетске банке
Бањалука - Премијер Републике Српске Александар Џомбић разговарао је данас у Токију са министром финансија Хрватске Славком Линићем о изазовима економија западног Балкана, те улози Свјетске банке и ММФ-а у креирању нових модела будућег раста економија региона.Џомбић се данас у Токију, на маргинама засједања годишње скупштине ММФ-а и Свјетске банке, састао и са извршним директором Свјетске банке Рудолфом Јаном Треферсом.
Свјетска банка и Међународни монетарни фонд /ММФ/ морају, подршком земљама и свјетским економијама за реализацију инвестиција, да преузму кључну улогу на путу опоравка, констатовано је на годишњој скупштини Свјетске банке и ММФ-а у Токију, којој присуствује и предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић.
"ММФ ће у будућности преузимати веће ризике, а Свјетска банка треба да постане банка рјешења, а не, као до сада, банка знања. У ствари, жељело се указати да ове двије финансијске институције преузимају главну улогу у креирању праваца и подршци свјетских привреда", изјавио је Џомбић који скупштини присуствује у својству гувернера БиХ у Свјетској банци.
Џомбић је додао да је главна тема скупштине стање и изазови свјетских економија, те да је лоцирано неколико могућих сценарија за будућу улогу Свјетске банке и ММФ-а.
"Свјетске економије ће се кретати са смањеним растом, што наравно није довољно. Ескалација кризе, што ће дефинитивно онемогућити борбу против сиромаштва и креирање брзих флексибилних и ефикасних мјера, што подразумијева провођење структуралних реформи и појачану фискалну одговорност и инвестиције", истакао је Џомбић.
У саопштењу из Бироа Владе Републике Српске за односе с јавношћу наводи се да је, када је ријеч о нашем региону и релативно лошим процјенама за ЕУ, која опет директно утиче на регион, премијер Српске нагласио неопходност наставка структуралнх реформи и, у сарадњи са међународним финансијским институцијама, обезбјеђење нових инвестиција.
Током годишње скупштине поновљено је да је највећи проблем економија -тржиште рада, односно висока незапосленост, што само по себи повлачи већи степен сиромаштва.
Процјене показују да је, од почетка кризе, више од двије стотине милиона људи остало без посла и да више од милијарду људи живи испод доње границе сиромаштва.
Ипак, и ове године процјене за свјетску економију веома су рестриктивне.
"Сматра се да глобални опоравак није близу и да смањење незапослености неће ићи лако. Генерални концепт јесте смањење разлике између сиромашних и богатих што подразумијева повећање тражње и повећање привредне активности", закључио је Џомбић, те додао да је то могуће трансформацијом економије.
На скупштини је закључено да су и даље најбрже растуће економије чланица групације БРИК - Бразил, Русија, Индија и Кина.
Европу и даље очекују велики изазови, можда историјски највећи, а да би се обезбиједила стабилност ЕУ мора се наставити са договореним структуралним реформама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
