Дупло више новца за фонд ММФ-а

Министри су на састанку у Бриселу оцијенили да су владе држава ЕУ учиниле доста, издвајајући раније предвиђена додатна средства у борби против кризе. Тај став је донекле у супротности са ставом Вашингтона, који је раније затражио од ЕУ да издвоји још новца у борби са кризом.

На скупу је подржана и заједничка платформа, која се односи на позицију ЕУ према повећању фонда ММФ-а и заједничким мјерама у борби против економске кризе, које ће државе ЕУ заступати у петак у Лондону на састанку Г20.

Министри су јасно ставили до знања у усвојеном документу да земље ЕУ за сада немају намјеру да додатно повећавају средства за борбу против кризе. ЕУ је до сада усвојила стимулативне пакете чија је вриједност између три и четири одсто укупног бруто производа ЕУ.

У том документу се наводи да би повећање средстава у фонду за борбу против кризе ММФ-а требало да буде подијељено на све чланице ММФ-а, а терет би посебно требало да сносе државе са највећим девизним резервама.

- Од кључне је важности да ММФ има одговарајућа финансијска средства како би помогао земљама које су највише погођене садашњом кризом - оцијењено је у документу усвојеном на састанку у Бриселу.

Европска привреда у много је лошијем стању него што се процјењивало и неће се опоравити од рецесије прије 2010. године, упозорили су министри у понедјељак увече.

Европски повјереник за привредна и монетарна питања Хоакин Aлмуниа као главне разлоге због којих опоравак није вјероватан прије 2010. године наводи и даље присутне проблеме на тржиштима кредита, пад индустријске производње и оштар пад потражње за европским производима у СAД, Јапану и Кини.

Пријем

Министри финансија ЕУ оцијенили су да земље ЕУ пролазе кроз велику рецесију и да скоро неће бити пријема нових чланица у еврозону. Њихова оцјена је да би прикључење нових земаља Еврогрупи проузроковало анулирање свих економских мјера које су ове чланице предузеле у санирању ефеката свјетске економске кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.