Драстично скочила вриједност извезеног злата
Бањалука - У БиХ је за шест мјесеци ове године увезено 2.817 килограма злата и драгуљарских предмета чија је укупна вриједност износила 2,7 милиона КМ, док је у истом периоду извезено 152 килограма ових скупоцјених предмета, али је њихова вриједност износила 3,6 милиона КМ.
Рекао је ово начелник Одјељења за комуникације у Управи за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић.
Он је додао да је лани у БиХ увезено око 11.000 килограма злата и драгуљарских предмета, чија је вриједност износила 6,1 милион марака.
- Из БиХ је у 2011. години извезено 334,4 килограма злата, чија је вриједност износила свега 1,5 милиона КМ, док је годину раније вриједност извезеног накита од 312 килограма износила свега 580.000 марака - рекао је Ковачевић и додао да се злато највише извозило у земље у окружењу, али и Турску.
Када је у питању увоз у БиХ, злато се највише увозило из Турске, Словеније, те Њемачке и Хрватске.
У златари "Голд" у Бањалуци казали су да купци за грам злата треба да издвоје 80 марака, док се, када они откупљују злато од грађана, грам креће од 35 марака па навише.
- Цијена откупног злата може бити и већа, и то углавном зависи од финоће злата - рекли су у овој златари и додали да се цијена откупа, али и продаје злата, није мијењала у скорије вријеме.
У златари "Стојановић" у Приједору казали су да грам злата приликом откупа кошта око 30 марака, док становници када га купују за грам злата плаћају 80 марака.
- Становници због економске кризе више се одлучују на продају него на куповину злата - рекли су у овој златари.
Економисти истичу да је главни разлог све већег извоза злата из БиХ то што становници у вријеме кризе продају свој накит како би саставили крај са крајем.
У Управи за индиректно опорезивање БиХ казали су да су имали и неколико успјешних акција у којима је откривен златни накит који није имао пропратну документацију која би доказала поријекло ових предмета.
Цијена ће тек "експлодирати"
Цијена злата на свјетском тржишту иде ка 2.000 долара и тек ће достићи највиши ниво, подстакнута ниским реалним каматним стопама и жељом за безбједним, одрживим облицима штедње, пренијеле су агенције.
Према истраживању Ерсте групе, од јула 2011. године цијена у еврима је порасла за 26 одсто.
- Пошто нам тек предстоји фаза убрзања тренда, очекујемо дугорочну циљну цијену од барем 2.300 долара на крају циклуса - објаснио је аналитичар за продукте у Ерсте групи Роналд Штеферле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
