Драгица Ристић: Контролом увоза заштитити привреду

Марина Чигоја
Драгица Ристић: Контролом увоза заштитити привреду

Домаћу привреду најбоље ћемо заштити када обезбиједимо надзор над тржиштем и када уз подршку свих надлежних органа оформимо акредитоване институције и лабораторије које ће контролисати робу из увоза.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" директор Привредне коморе Републике Српске Драгица Ристић.

- Уз овакве институције моћи ћемо да, на основу дозвољених техничких мјера о контроли квалитета, ограничимо увоз робе која не испуњава потребне стандарде - казала је Ристићева.

* ГЛAС: Какви су привредни показатељи у првом кварталу ове године у РС? У којим областима је забиљежен највећи помак, а у којима најмањи?

РИСТИЋ: У индустријској производњи дошло је до знатног опоравка, и то у области вађења руда метала и производње основних метала. Значајан раст од 37,2 одсто остварен је у области производње предмета од коже и обуће, а повећана је и производња прехрамбене робе, пића и папира. Најмањи помак у првом кварталу остварен је у текстилној индустрији, гдје је производња за око 23 одсто смањена у односу на први квартал лани.

* ГЛAС: Како оцјењујете спровођење мјера за ублажавање негативних посљедица економске кризе у РС?

РИСТИЋ: Одређен број мјера дао је добре резултате. Једна од њих је и формирање Гарантног фонда, чијим ће заживљавањем привредници, између осталог, добити додатне инструменте обезбјеђења, који ће им омогућити лакши приступ кредитним средствима комерцијалних банака и других финансијских институција у РС. Међутим, оно на шта привредници указују јесте спорост у реализацији појединих мјера.

* ГЛAС: Очекујете ли да ће ова година бити боља у економском погледу него прошла?

РИСТИЋ: Ова година биће изузетно тешка за привреднике, па је и тежина задатка у погледу стварања повољнијег амбијента за привређивање знатно већа него претходних година. Зато је неопходно све расположиве ресурсе ставити у функцију производње, дајући у свакој прилици шансу домаћој производњи и домаћем производу.

* ГЛAС:  Кад би, према Вашем мишљењу, Српска могла да изађе из кризе?

РИСТИЋ: Имајући у виду све тешкоће са којима се наша привреда суочава, али и изазове који су пред нама, можемо бити умјерени оптимисти, те стабилизацију очекивати крајем 2011. године. С обзиром на то да већ има неких показатеља који говоре о постепеном опоравку великих свјетских економија, за очекивати је и позитиван утицај на мале привреде као што је наша.

* ГЛAС: Република Српска и даље увози велике количине производа којих има у довољној мјери. Шта је потребно урадити да би се тај тренд зауставио?

РИСТИЋ: Домаћу привреду најбоље ћемо заштити када обезбиједимо надзор над тржиштем и омогућимо да се спроводе процеси усклађености производа, односно када уз подршку свих надлежних органа, оформимо акредитоване институције и лабораторије које ће контролисати робу из увоза и рећи да на основу дозвољених техничких мјера о контроли квалитета одређена роба не испуњава потребне стандарде.

* ГЛAС: Домаћи извозници још увијек имају проблема са ванцаринским баријерама. На који начин је могуће помоћи домаћим произвођачима и шта Привредна комора може да уради у вези с тим питањем?

РИСТИЋ: Aнализом Упитника за прикупљање података о нецаринским препрекама у CEFTA региону, које смо дистрибуирали нашим чланицама, увидјели смо да су предузећа највише имала примједби на проблеме приликом прибављања документације при извозу односно увозу, проблеме код царинске службе на граничном прелазу, проблеме у вези са оцјеном усаглашености за производе који се извозе, као и на нелојалну конкуренцију.

"Наше је боље"

* ГЛAС: Да ли је кампања "Наше је боље" дала очекиване резултате, и шта је даље планирано у кампањи?

РИСТИЋ: Према подацима из тржних центара, од када се у овим објектима промовишу домаћи производи, забиљежен је пораст продаје производа из РС до десет одсто, што представља веома добре резултате. Циљ нам је да укључивањем и осталих грана привреде у ову акцију, у наредном периоду унаприједимо продају свих домаћих производа и услуга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана