Драган Шаговновић - Србији и РС требају нова радна места

Рекао је ово за "Глас Српске" генерални директор Економског института Београд Драган Шаговновић.

- Једино кроз већу запосленост можемо да обезбедимо бољу здравствену заштиту, функционисање пензијског система, убирање пореза, јер у томе је кључ. Нико се са нама неће бавити, ако нећемо ми сами. Не можемо сутра очекивати од Европске уније, постанемо ли њени чланови, да ће решавати наше проблеме - изјавио је Шаговновић.

Када је ријеч о сарадњи Републике Српске и Србије, Шаговновић наглашава да је тој сарадњи проблем то што се ту "свако забавио о свом јаду".

- И у Србији и РС постоји велика жеља да се та сарадња унапреди. Али бављење неким текућим питањима, која ма колико била слична, уједно су и различита, за РС и Србију, то једноставно не долази на дневни ред. Управо је ово неки наш напор да иницирамо то, јер сматрам из угла наше позиције, да смо друштвено одговорни да иницирамо неке ствари које могу бити од користи за економски развој и Србије и РС - каже Шаговновић.

Према његовим ријечима, највећи проблем Србије је мали бруто домаћи производ, који је резултат драстичног смањења индустријске производње у претходних 20 година.

- Индустријска производња је данас на нивоу око 40 одсто у односу на индустријску производњу у 1989. години. Из тог проблема извлаче се сви други проблеми, а тај проблем је последица ниске конкурентности привреде. Сагледавањем тог проблема долази се до тога да многе неке уобичајене фразе које се помињу, заправо треба гледати на други начин. Вероватно је и у РС, иако нисам баш толико упознат, присутна фраза високе јавне потрошње - каже Шаговновић.

Додаје да је јавна потрошња у апсолутном износу у свим земљама региона прилично ниска.

- Међутим, њено учешће у бруто домаћем производу је јако високо, и то је проблем. Само подизањем БДП-а можемо обезбедити даљи раст јавне потрошње, која ће у релативном износу имати мање учешће у БДП-у. Док се не створи вредност, ми нећемо имати стварно побољшање економске ситуације - сматра он.

Према његовом мишљењу, у региону је највећи проблем то што се у јако великој жељи да се приступи Европској унији и не гледа шта то ми можемо да урадимо да бисмо конкурентнији ушли у ЕУ.

- На пример, српски аграр вапи за стратегијом агропривреде, из разлога да би практично спремнији ушао у ЕУ. Јер улазак у ЕУ за српски аграр значиће одређивање лимита зарад усклађености на тржишту ЕУ. Стално истичем да су стратегија развоја агропривреде и енергетике два кључна национална документа, која треба да усвоји Народна скупштина Србије, као документа која би требало да буду основ за вођење комплетне економске политике - каже Шаговновић.

Напомиње да су храна и струја двије гране које су биле најважнији елементи суверенитета у претходних 20 година.

- Дошли смо у ситуацију да нам је конкурентност пољопривреде у веома ниском нивоу. Слична ситуација је и са струјом, чија је цена најнижа у региону. Социјална политика је нешто што припада држави и она не треба да припада јавним предузећима. Наш Институт је радио пројекат "Утицај дугорочне политике, депресираних цена на Електропривреду Србије" и дошли смо до фасцинантних података, да се само кроз вођење социјалне политике у погледу цена струје губило од пола милијарде до 1,5 милијарди годишње. За десет година то је од пет до 15 милијарди евра - истакао је Шаговновић.

Додаје да се у том смислу и форсира прича о електропривредама РС и Србије.

- Електропривреда РС има вишак, а Србија мањак, као резултат дугогодишњег неулагања у капацитете енергетике. Усаглашеним стратешким развојем, могли бисмо да добијемо регионалног играча, који би заиста могао да дефинише унапред колике ће бити потребе и много би оптималније управљао ресурсима - појашњава Шаговновић.

Сарадња

Шаговновић наглашава да су Економски институт из Београда и Економски институт у Бањалуци сродне институције.

- Настојимо да будемо српски развојни институт и препознали смо неколико кључних области према којима смо усмерени. Једна је прехрамбена индустрија, а друга област је енергетика, што сматрамо великом развојном шансом Србије. Треће је подизање конкурентности - истакао је Шаговновић.

Додао је да сматра да је неопходно приступити изради једне студије компатибилности и структура Србије и РС, због усаглашеног развоја.

- Посебно нам је интересантна потреба повезивања електропривреда Србије и РС, јер би се добио један регионални јак енергетски капацитет - казао је Шаговновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.