Драган Ђуричин: Криза се не решава, проблем се одгађа

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин.

* ГЛAС: Очекујете ли да ће ЕУ успјети да изнађе рјешење за тренутну кризу? Шта би било најбоље рјешење?

ЂУРИЧИН: Очекује се, сада већ са нестрпљењем, план Меркел-Саркози, али први нацрт тог плана није наишао на потпуно одобравање на састанку Г20. Група најразвијенијих земаља није била потпуно задовољна планом у смислу да не обухвата свеобухватне мере за решавање кризе. Суштина плана је да се практично формира фонд за сервисирање суверених дугова и да он у себи садржи, пре свега, кредитне изворе и један део сопственог капитала. И ту је проблем, јер око кредита се захтевају гаранције у имовини земаља које формирају фонд. Кредит треба да буде дат од стране ММФ-а, у доларима, а с обзиром на то да СAД имају највећи проценат специјалних права вучења, то значи да би СAД практично имале те колатерале под својом контролом. Сада се поставља и питање да ли су ти долари штампани или су из постојећих токова. Не знам како ће то решити, али мени је познато да се нико штампањем новца није извукао из проблема. Криза се решава тако што предузећа и банке који немају довољно капитала иду у процедуру банкротства, а затим долази до пада цена свих облика активе. Када се пад цена уравнотежи и дође се на ниво када поново крећу економска очекивања, криза се завршава јер креће "апетит" за инвестиције и идемо у фазу опоравка. Ова криза се не решава на тај начин већ монетизацијом дефицита и бојим се да је ово само одгађање проблема и куповина времена.

* ГЛAС: Да ли нас због потреса у СAД и еврозони очекује нова економска криза, односно продубљење актуелне?

ЂУРИЧИН: Треба имати у виду то да земље западног Балкана више или мање имају своју транзициону кризу која траје од раних деведесетих година прошлог века. С друге стране, глобална криза из 2008. године је, пре свега, криза у вези са финансијским сектором и ту је финансирање из банкарских извора отежано, а финансирање емитовањем капитала преко берзе симболично. Дакле, финансијска криза из 2008. године појачава негативна дејства транзиционе кризе која траје на овом подручју дуже од две деценије.

* ГЛAС: Шта савјетујете да би се побољшало <стање?

ЂУРИЧИН: Прва ствар која мора да се учини јесте да се повећа ниво активности и да се економија усмери према расту реалног сектора, односно потребне су инвестиције у реалан сектор. Рецимо Србија и РС имају готово сличне компаративне предности које се манифестују, пре свега, у енергетици, прехрамбеној индустрији, селективним деловима пољопривреде, инфраструктури и телекомуникацијама. Држава треба да се нађе као активан партнер у подстицању инвестиција и просто је невероватно да је држава била толико неактивна на овом плану и да тих инвестиција није било у великом обиму. Мислим да у том делу, пре свега у енергетици, постоји огроман простор. У другим деловима морате кренути са разним индустријским политикама и са неконвенционалним иницијативама које подстичу запошљавање и раст инвестиција. Aко Србија, РС и други делови западног Балкана желе интеграције у ЕУ онда морају да имају монетарни модел који одговара монетарној унији са ЕУ.

* ГЛAС: ММФ је недавно упозорио да би западне банке у чијем су већинском власништву банке у земљама у транзицији могле да повуку капитал са ових простора?

ЂУРИЧИН: С обзиром на финансијску панику која влада Европом не знам како ће реаговати банке које имају огроман степен изложености ризицима управо на тржиштима на Истоку. Можда је олакшавајућа околност за нас да је њихова изложеност ризику на домаћим тржиштима значајно већа од изложености ризику на овим тржиштима где је финансијска дисциплина банака на доста добром нивоу и чак не би било пословно оправдано да износе капитал са локалних тржишта. Ипак, стратегијски разлози су нешто што се не може никада проценити добром економском логиком. Реално постоји та опасност и није ММФ то рекао без разлога.

Кредити

* ГЛAС: Колико привреду спутавају банке својим скупим кредитима?

Тачно је да су камате више у региону него у Европи. Мислим да је много тога урађено лоше, јер су високе камате утицале на трошкове финансирања и самим тим на профитабилност реалног сектора и на његову могућност да задржи конкурентност. С друге стране, што се тиче становништва, због високих трошкова сервисирања кредита, мањи је дискрециони доходак и мања је у основи потрошња, а већа акумулација средстава у банкама. То је краткорочно добро за банке, али дугорочно није добро ни за њих ни за кориснике кредита, јер се поставља питање способности сервисирања и узимања нових кредита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.