Домаћи тржни центри губе битку

Тања Шикањић
Домаћи тржни центри губе битку

БAЊAЛУКA - Присуство познатих регионалних брендова на тржишту РС, обезбјеђивање почетног капитала и неразвијен систем пословања, отежавају развој домаћих тржних центара, наводе економски стручњаци.

Члан Удружења економиста РС СЊОТ Милош Тодоровић је истакао да се домаћи тржни центри и маркети тешко шире, јер их гуше регионални трговачки ланци, који имају развијен систем пословања, односно изграђено име, озбиљно истраживање тржишта, избор добре локације за објекат, адекватну цјеновну политику и сталну едукацију запослених.

- Овакав развијен систем се гради и унапређује годинама. Домаћим предузетницима треба много времена да развију сопствени систем, који ће функционисати на тај начин - истакао је Тодоровић и додао да домаћи тржни центри треба да испуне бројне услове да би привукли и задржали купце.

У Привредној комори РС су навели да регионални тржни центри и трговачки ланци, чије је учешће на домаћем тржишту све веће у односу на домаће, имају веће могућности за унапређење пословања, јер им је лакше да обезбиједе почетни капитал, која им је потребан за развој.

- Због тога регионални тржни центри остварују већи успјех у конкуренцији са домаћим - истакао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.

Маркетинг менаџер пословног тржног центра "БмД" у Добоју Горан Божић истиче да је пословни амбијент у РС тренутно веома неповољан за оснивање великих тржних центара.

- Домаћи тржни центри у односу на стране губе битку. Тржишни удио страних трговачких ланаца је у односу на домаће веома велик и по нашим процјенама они контролишу око 45 одсто тржишта малопродаје у БиХ - истакао је Божић.

Он је додао да је веома тешко парирати иностраним ланцима због неповољнијег положаја у приступу финансијским средствима.

- Велики ланци се задужују по доста повољнијим условима у односу на трговачке куће у БиХ, што им у старту даје предност. Предност представљају и робне марке које те компаније нуде, а које су цјеновно доста повољније - истакао је Божић и додао да велики ланци имају много више средстава за маркетиншке активности.

Власник драгстора "Синди" Ненад Опачић ипак истиче да би развијање трговачких ланаца требало да буде дио стратегије развоја привреде у једној држави, јер су ти субјекти увијек у функцији развоја привреде државе из које долазе.

- Сами трговци мало шта могу да ураде, уколико нису обухваћени неком стратегијом. Колико су домаћи тржни ланци обухваћени стратегијом развоја показује чињеница да у РС више немамо нити један респектабилан домаћи ланац који би могао парирати страним тржним центрима - истакао је Опачић.   

Стратегија

У Министарству трговине и туризма РС су навели да је кроз доношење Стратегије развоја трговине РС за период до 2015. године, предвиђено низ мјера и активности у циљу већег развоја трговинског сектора.

- У циљу успостављања бољег пословног амбијента за ширење домаћих трговинских субјеката, предвиђена је реализација активности као што су обезбјеђење средстава за подршку трговинском предузетништву, дефинисање неформалних програма обуке и тренинга за менаџере и запослене у овом сектору - навели су у министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана