Дом Кукића из Церана код Дервенте пркоси времену: Стара кућа чувар успомена

- Једна половина куће је изграђена од брвна, а друга рингловањем. Обрада дрвета извођена је даље сјекирама и брадвама. Циглу су, претпоставља се, набављали код комшија Нијемаца у њиховој колонији у Малици, у Доњој Лупљаници. Цријеп бибер је купљен и довезен из Јелаха код Тешња - прича садашњи власник куће Видомир Кукић, Тривунов унук.

Дио дрвене грађе, прича Видомир, његов дјед је довезао запрегом из брдовитог и шумом прекривеног Крњина, удаљеног око десет километара. Потпорне греде су биле дуге чак 11 метара па је довожење грађе био веома тежак и захтјеван посао.

- Кућа има двије главне просторије - мању собу и већу просторију са отвореним огњиштем те мљечар и таванац. Зидови собе су рингловани, а у њој се истиче лијепо израђени шашовац - строп израђен од дебелих дрвених греда између попуњених ситним тесаним дашчицама. Мљечар је коришћен као остава, углавном за млијечне производе, али су у њему чувани и брашно, ракија и други прехрамбени производи. Таванац је мала просторија изнад собе, у крову, а у

Када је кућа прављена народ је често долазио да види како радови напредују те се дивио Тривуновом мајсторском умијећу, али и величини изграђене куће и њеној љепоти.

У новоизграђеној кући је живјела Тривунова мајка Марија са Тривуном и још три сина - Митром, Николом и Јовом те њиховим породицама. У кући је тада рођено и отхрањено више од десеторо дјеце, међу којима и Видомиров отац Светозар. Породиље те мања дјеца спавала су у соби, стари поред огњишта, а млађи брачни парови у кијерима.

У току Другог свјетског рата почела је диоба синова па су три сина направила свако за себе кућерке на “Кукића селишту”. Тривун је у диоби добио шталу. Првобитно је била прекривена ражевом сламом, али је касније око 1970. године његов син Светозар измијенио кров и прекрио је шталу цријепом. Штала, такође, постоји и данас, као и два стара кијера.

Видомир данас стару кућу, која је претрпјела незнатне измјене, користи као оставу - у њој чува старе каце, бурад и вучије те казан и кошнице за пчеле.

- Ту су још стари креденац и кревет, иконе и старе слике. Дио старог намјештаја сам подијелио родбини, попут земљаних посуда, народне ношње и другог. У плану је да кућу очистим од непотребних ствари, да је уредим, поправим шта треба, па да буде доступна свима које буде интересовао овај стари објекат - наглашава Видомир.

Занат

Мајстор Тривун Кукић се бавио и израдом каца и вучија односно дрвених посуда за воду и ракију, а занат је пренио и на свог сина Светозара, а он опет на свог сина Видомира. Ипак, како каже Видомир, њих двојица нису у том занату били активни као Тривун.

"Направио ко' Швабо"

Градњу ринглованих (риглованих) кућа (куће у јапију), у селима у околини Дервенте, почели су аустроугарски колонисти пред Први свјетски рат. Зидови куће били су израђени од дрвене конструкције која је између била попуњена ћерпичом или циглом. Због тога је домаће становништво, када је почело да гради овакве куће говорило: „Направио ко'Швабо“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.