Добит премашила 108 милиона КМ: Добри резултати Централне банке БиХ у првом кварталу
БАЊАЛУКА - Централна банка БиХ и ову годину је започела добрим пословним резултатима остваривши у првом кварталу нето добит тешку 108,55 милиона КМ, што је више за чак 65,4 милиона у односу на исти период лани.
Након што је ова финансијска институција 2023. годину завршила са рекордном добити од 278,3 милиона КМ захваљујући, како је раније наведено из Централне банке БиХ, благовременом предузимању низа инвестиционих одлука, најновији подаци указују да су услови пословања од јануара до краја марта ове године такође били позитивни.
У сажетом финансијском извјештају за први квартал, који је сачинила Централна банка, наведено је да су у посматраном периоду присутни знаци стабилизације и опоравка глобалне и економије зоне евра.
- Међутим, присуство инфлаторних притисака и појачаних геополитичких тензија и даље утиче на одлуке водећих централних банака у смјеру дефинисања услова на глобалним финансијским тржиштима и финансијском тржишту зоне евра на којем примарно инвестирамо девизне резерве. Европска централна банка (ЕЦБ) је задржала кључне каматне стопе непромијењеним - наводи се у извјештају.
У документу је назначено да је тренд раста каматних прихода по основу депозита код иностраних банака и дужничких инструмената настављен и у првом кварталу ове године, с тим да је кретање тржишних приноса на дужничке инструменте имало нестабилан карактер.
С друге стране, тржишне цијене монетарног злата су имале позитиван тренд кретања повећавајући његову фер вриједност.
Економиста Саша Стевановић каже за “Глас” да подаци о расту профита Централне банке охрабрују, јер када расте профит, повећава се и капитал.
- Већи капитал значи већу сигурност за конвертибилну марку. Оно чиме се може објаснити раст профита је разлика у цијени између тзв. пасивне каматне стопе, по којој Централна банка добија новац, и активне по којој банка пласира средства. Наша Централна банка пласира новац у обвезнице страних држава и депозите у иностранству. Каматне стопе су повећане у иностранству, а каматне стопе по којима Централна банка добија новац су незнатно повећане - рекао је Стевановић.
Он је подсјетио да Централна банка плаћа каматну стопу на резерве које домаће банке држе код ње, те да је према послљедњим подацима из марта у хартије од вриједности уложено 8,6 милијарди КМ и то је имовина која доноси приходе у виду каматне стопе.
- Интересантно је да су домаће банке препознале тзв. каматну арбитражу, па смањују резерве које држе код Централне банке и самостално настоје пласирати средства у иностранству. ЕЦБ плаћа банкама четири одсто, а наша домаћа 0,5 одсто на обавезну у КМ, а 0,3 одсто у ЕУР. Сложићемо се да је 3,5 одсто на разлику у каматним стопама на 16 милијарди девизних резерви, са колико Централна банка располаже, око пола милијарде КМ разлике. У том окружењу може се добити одговор о расту профита - нагласио је Стевановић.
ФЛЕКСИБИЛНОСТ
Саша Стевановић каже да је улога Централне банке БиХ у банкарском систему Српске и ФБиХ ограничена јер надзорну функцију обављају ентитетске агенције за банкарство.
- Требало би више размишљати о флексибилности монетарне функције у аранжману валутног одбора. Добро је да је КМ сигурна, стабилна, али мислим да смо као друштво сазрели да у ограниченом обиму пласирамо средства на домаћем тржишту, јер су сада приноси на обвезнице изузетно атрактивни, имајући у виду низак ризик - нагласио је Стевановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
