Ђулио Морено: EBRD остаје уз БиХ све до уласка у ЕУ

Ведрана Кулага
Ђулио Морено: EBRD остаје уз БиХ све до уласка у ЕУ

Европска банка за обнову и развој (EBRD) остаће уз БиХ све док постоји и све док БиХ не постане чланица Европске уније и док год власти ове земље желе да EBRD буде присутна на овим просторима.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" шеф канцеларије Европске банке за обнову и развој у БиХ Ђулио Морено.

- У протекле три године EBRD и БиХ потписали су 31 пројекат укупне вриједности 600 милиона евра, којима су финансирани бројни пројекти, и даље смо отворени за све пројекте који би могли да помогну привреди БиХ - рекао је Морено.

* ГЛAС: Недавно је држава БиХ дала гаранцију за кредит EBRD-а од 50 милиона евра који је намијењен Aгенцији за осигурање депозита БиХ за подизање нивоа осигураних депозита са 20.000 на 50.000 марака. Колико ће ово допринијети побољшању стабилности финансијског сектора БиХ и враћању повјерења становништва у банке?

МОРЕНО: Ово је први пројекат такве врсте који је EBRD финансирала у било којој земљи. Ријеч је о стенд-бај аранжману са EBRD-ом у вриједности од 50 милиона евра који ће се користити само у случају да се нека од комерцијалних банака у БиХ нађе у проблемима. То значи, ако сада имате штедњу у комерцијалној банци, та штедња је осигурана до износа од 20.000 марака, али уз овај аранжман EBRD-а гаранција на постојећу штедњу подиже се на 50.000 марака, чиме се покрива више од 80 одсто свих штедних улога у земљи. Овај потез ће повећати финансијску стабилност банака и тиме подићи ниво повјерења које становништво у БиХ има у банке.

* ГЛAС: БиХ и EBRD прешли су на модел закључивања кредитних споразума између ове банке и крајњих корисника, уз гаранцију државе БиХ. Шта то конкретно значи за земљу?

МОРЕНО: Модел закључивања кредитних споразума између EBRD-а и крајњих корисника, уз гаранцију БиХ, представља амандман на закон који је недавно усвојен и који је веома битан јер нам сада омогућава да потписујемо уговоре и са крајњим корисницима, као што су, на примјер, фирме у енергетском сектору. Значај овога испољава се у томе што се тиме повећава и одговорност крајњег корисника, а EBRD ће бити у стању да провјери на који начин се располаже датим новцем, што је већ устаљена пракса у већини земаља у којима ЕРБД функционише.

* ГЛAС: Да ли је EBRD дугорочно заинтересована за партнерство са БиХ?

МОРЕНО: EBRD ће остати уз БиХ док год постоји. Планирамо да останемо у овој земљи док БиХ не постане чланица Европске уније и док год власти БиХ желе да EBRD буде присутна на овим просторима. У протекле три године EBRD и БиХ потписали су 31 пројекат укупне вриједности 600 милиона евра, којима су финансирани бројни пројекти, и даље смо отворени за све пројекте који би могли да помогну привреди БиХ.

* ГЛAС: Има ли БиХ економске предиспозиције за улазак у ЕУ? Шта је са економског становишта потребно урадити да би се то остварило?

МОРЕНО: Сматрам да је за улазак БиХ у ЕУ најважније да се у што скорије вријеме спроведу реформе које се односе на поједностављење администрације. Заинтересовани улагачи у БиХ, за обичну градњу на примјер, морају да набаве десетак различитих докумената уз веома компликоване процедуре. Поједностављење администрације у БиХ за ову земљу неће бити важно само због приступања ЕУ, него ће се на тај начин у ширем смислу унаприједити економски сектор.

* ГЛAС: БиХ се тренутно налази у позицији да може да изгуби стенд-бај аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) због неиспуњења услова за другу траншу. Какав би утисак у европским и свјетским финансијским институцијама ово могло да остави? Какве посљедице очекују БиХ?

МОРЕНО: Надамо се да неће доћи до тога да БиХ изгуби дио имплементације друге фазе стенд-бај аранжмана са ММФ-ом. У случају да се деси да БиХ не испуни услове за другу траншу, може се рећи да би то био негативан елемент за БиХ. То би значило да нема друге транше ММФ-а нити кредита Свјетске банке, а постоји и могућност да се изгуби један потенцијални кредит од 100 милиона евра из Европске уније, који је, такође, условљен аранжманом са ММФ-ом.

Опоравак

* ГЛAС: Иако су поједине европске земље крајем прошле године почеле да биљеже прве позитивне економске показатеље, опоравак од кризе и даље је на крхким основама. Гдје се БиХ, у поређењу са Европом, налази када је ријеч о опоравку?  

МОРЕНО: Ситуација у БиХ током прошле године била је "мало мање" тешка него што је то био случај у неким другим земљама. Читав регион у којем функционише EBRD је имао негативан раст, у просјеку од минус шест одсто, док је тај негативан раст у БиХ био између минус четири и минус пет одсто. С обзиром на развој околности, током ове године у БиХ се надамо позитивном расту који би се кретао између 0,6 и 0,8 одсто.

       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана