Ђокић појашњава да је у овој години већ потрошено више од 70 милиона КМ на увоз електричне енергије, а један од главних разлога било је непланско искакање Термоелектране Угљевик с мреже, чак 24 пута у овој години.

-То су били јако велики трошкови. Морали смо куповати енергију, у неким тренуцима плаћати и по 500 евра по мегават сату, а испоручивали смо је потрошачима по цијенама које су неколико десетина пута мање - каже Ђокић.

Подсјећа да су цијене електричне енергије на тржишту тренутно од 130 до 180 евра по мегават сату, али и да се у дану то мијења.

-Прије 20 дана цијена је била виша од 400 евра, а у неким мометима у овој години долазила је и до 1.000 евра - додаје.

Када је повољна хидрологија и нормалан режим рада термоелектрана, Република Српска може да произведе око 35 одсто више електричне енергије него што јој треба. Међутим, у овој години то није случај.

-У овој години то нисмо могли остварити јер имамо већ двије сушне године и то је сложен, а негативан утицај на нас, нарочито у овој години када је цијена електричне енергије јако порасла - истиче Ђокић.

Због свега, извјесно је да ће Електропривреда РС годину завршити у губитку.

-Електропривреда неће моћи имати финансијски позитивну 2022. годину, она мора имати губитак. Ја не вјерујем да се у идућа три мјесеца ситуација може драстично промијенити, да имамо побољшању хидрологију, увећану производњу, а смањену потрошњу, па да ту негдје избалансирамо - наводи Ђокић.

 Раст цијена струје за привреду

Министар истиче да је Влада Републике Српске одлучна да задржи тренутну политику цијена, односно да РС и даље има најниже цијене електричне енргије у региону.

-Могуће је да ће доћи до промјене цијена за привреду и то се напросто не може избјећи. Наредних недјеља имаћемо интензивне разговоре с привредницима који већ знају за могућност раста цијена, они то разумију, али морамо сјести да све усагласимо. Не можемо оптеретити привреду више него што она може да поднесе, али морамо водити рачуна да имамо енергетски систем који ће бити у стању да производи довољно електричне енергије и за потребе привреде и за домаћинства - каже Ђокић.

Истиче да ће с привредницима видјети како ће се одредити повећање цијене, да ли по праговима потрошње, дјелатностима или на други начин, али и додаје да ће тежити томе да раст цијена струје не доведе компање у отежано пословање.

Програм мјера енергетске ефикасности, односно програм штедње електричне енергије израдила је ЕРС, али он још није усвојен у Влади.

-У припреми је, морамо водити рачуна шта можемо да учинимо по том питању, а шта нису надлежности Владе. У сваком случају, морамо приближити грађанима потребу за уштедама енергије, за рационалним кориштењем енергије. Код нас има доста нерационалног кориштења зато што многи сматрају да се енергија добија без трошкова, а који су реално огромни - наглашава Ђокић.

Цијена електричне енергије за домаћинства не може бити мијењана, додаје Ђокић и истиче да је против тога, али да треба штедјети и на тај начин умањити притисак на Електропривреду како би имала вишак струје који би продала на страном тржишту.

Производна предузећа имају вишак радника

Што се тиче реформе производних предузећа ЕРС, која је предвиђена Програмом економских реформи, Ђокић каже да ће у наредних мјесец дана изабрати консултанта који ће с Владом и ЕРС радити на реструктурисању и реорганизовању предузећа.

-То је неопходан процес и каснимо с њим. Тренутно не можемо говорити колики је вишак радника у тим предузећима, док не урадимо програм, али сигурно је да вишкова има у свим производним предузећима. Морамо предузети одлучне мјере да то смањимо, то није одрживо за систем. У дистрибутивним предузећима је такође био вишак и он је смањен кроз програм отпремнина и природним одливом и та реформа је завршена - истиче Ђокић.

С обзиром на то да се налази на крају мандата у актуелном сазиву Владе, Ђокић жали што одређене пројекте није успио да доведе у вишу фазу, а као примјер издваја хидроелектрану Бук бијела.

-Тај пројекат смо покренули, али он се константно успорава. Такође, још су компликоване административне процедуре, као нпр. за еколошке дозволе. Жао ми је што у динамици нисмо постигли виши ниво, али сам поносан да закључујемо мандат Владе с уговореним пројектима у сектору енергетике у вриједности преко 2,2 милијарде КМ, с припремом да већ у марту можемо говорити о још једној милијарди КМ. То је велики напредак у обиму инвестиција - закључује Ђокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.