Дизање рампе доводи до несташице обловине

Анита Јанковић Речевић
Дизање рампе доводи до несташице обловине

БАЊАЛУКА - Представници привреде и власти сагласни су да рампа за извоз обловине из БиХ треба остати спуштена и у наредним мјесецима како би ресурси шумских дрвних сортимената били на располагању домаћим дрвопрерађивачима који имају довољно капацитета да сву сировину претворе у додату вриједност.

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори РС Лазо Шиник упозорава да и најмањи одлив непрерађеног дрвета домаће прерађиваче доводи у проблем.

- У току године смо имали период када је извоз био могућ и одмах се осјетио пад снабдјевености наших дрвопрерађивача, нарочито када су у питању одређене врсте дрвета, попут храста који имамо у малим количинама. Снабдјевеност је далеко боља када је рампа за извоз спуштена, јер осим јавних шума и приватни шумовласници снабдијевају домаћу привреду јер немају избора - рекао је Шиник. 

Он је навео да је важећа одлука о забрани извоза обловине из БиХ на снази до 31. јула, те да у оба ентитета постоји потреба да се она настави примјењивати и након тога, јер је то први предуслов да се обезбиједе домаћи дрвопрерађивачи са потребним количинама сировине.

- Упркос томе што је ситуација на тржишту поремећена и што је смањена потражња за готовим производима од дрвета, почевши од намјештаја, сматрам да је важно да се обезбиједе наша предузећа. Већ има наговјештаја да ће се ситуација побољшати, а свима нам је циљ да на најбољи начин искористимо ресурсе којима БиХ располаже, да добијемо највећу додату вриједност, јер намјештај, столарија, подови, подне облоге, фурнири, све то доноси већу зараду у односу на обловину - појаснио је Шиник. 

Додаје да капацитети домаћих предузећа превазилазе годишњу производњу шумских дрвних сортимената.

- Дрвопрерађивачка индустрија има врло значајну улогу у економији Српске и БиХ, јер има велико учешће у укупном извозу. У Српској је то на примјер лани било изнад 16 одсто. Такође, однос спољнотрговиснке размјене је позитиван, извоз је неколико пута већи од увоза. Сектор је од прошле економске кризе стално биљежио стопе раста. Тешкоће су почеле тек уласком у 2023. годину, чак ни пандемија вируса корона није утицала на пад потражње - навео је Шиник. Уколико се ситуација са потражњом погорша, Шиник наводи да се у том случају треба размислити да ли је боље дозволити или забранити извоз обловине. 

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, који је јуче у Сарајеву разговарао са предсједницима Спољнотрговинске коморе БиХ и Привредне коморе РС о актуелним темама у привреди, истакао је потребу да институције на нивоу БиХ донесу одлуку о забрани извоза обловине. Саговорници су подржали закључак са недавно одржане заједничке сједнице Владе Републике Српске и Владе ФБиХ о потреби да институције на нивоу БиХ донесу одлуку о забрани извоза обловине.

Кошарац је нагласио да је та одлука важна са аспекта заштите и развоја домаће производње, као и да ће Министарство спољне трговине пратити иницијативе које долазе од ентитетских влада, те их упућивати Савјету министара БиХ на усвајање.

- Забрана извоза обловине једна је од значајнијих одлука коју је Савјет министара БиХ усвајао на захтјев надлежних институција Српске и ФБиХ. Спремни смо да и даље подржавамо ову иницијативу, јер је ријеч о заштитној мјери која је дала позитивне ефекте за домаћи привредни сектор, будући да сировина остаје доступна нашим привредницима - истакао је Кошарац.

Царинске стопе

На састанку у Сарајеву јуче је истакнуто да годишња одлука о суспензији и смањењу царинских стопа код увоза одређених роба, коју Савјет министара БиХ усваја на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, представља значајну мјеру подршке домаћем привредном сектору, с нагласком на прерађивачку индустрију.

- Усагласили смо да је неопходно да се септембар дефинише као крајњи рок за усвајање одлуке о суспензији и смањењу царинских стопа на увоз репроматеријала, интервентној мјери која је у функцији развоја привреде Српске и ФБиХ - навео је министар Сташа Кошарац.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана