Девизе драже од марке

Тања Шикањић
Девизе драже од марке

БAЊAЛУКA - Становници Републике Српске чак 80 одсто својих штедних улога у банкама прошле године држали су у еврима, доларима, францима и другим страним валутама.

Према подацима Aгенције за банкарство РС, девизна штедња становништва у банкама за девет мјесеци 2010. године износила је 801.400.000, а штедња у маркама тек 196.400.000 марака.

Професор Економског факултета у Бањалуци Вујо Вукмирица каже да ово говори о неповјерењу становника у домаћу валуту.

- Иако је евро прошле године био у кризи, ово показује да су људи упркос томе много више штедјели у тој и другим свјетским валутама него у домаћој. Неповјерење у марку могло би се протумачити и увјерењем да ће земље еврозоне брже изаћи из кризе од БиХ и да ће се тиме повећати вриједност евра - рекао је Вукмирица.

Додаје да чињеница да конвертибилна марка није или је слабо заступљена на међународном финансијском тржишту повећава штедњу становништва у еврима, доларима и францима.

- С друге стране, велики део штедиша у Српској су наши радници у иностранству, који штеде новац у валути у којој добијају плату - казао је Вукмирица.

Извршни секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић каже да, с обзиром на каренси борд, који даје гаранцију за стабилност домаће валуте, нема разлога за фаворизовање евра или било које друге валуте у односу на конвертибилну марку.

- Нити са аспекта банака нити са аспекта штедиша не видим разлог за фаворизовање девизне штедње. Није ми познато да банке дају веће повољности за девизну штедњу тако да је тешко говорити о разлозима толике разлике у висини штедње у маркама и у другим валутама - рекао је Мишић.

Према подацима Aгенције за банкарство, девизна штедња у Републици Српској у 2010. у односу на годину раније порасла је за 11 одсто, док штедња у маркама биљежи раст од 16 одсто.

Укупна штедња

У извјештају Aгенције за банкарство РС укупна штедња становника Српске, укључујући и текуће рачуне, на крају септембра 2010. године износила је 1,3 милијарде марака, са стопом раста од девет одсто у односу на крај 2009. године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана