Дејли телеграф: Еврозона ће се лагано гушити у 2013.

Агенције
Дејли телеграф: Еврозона ће се лагано гушити у 2013.

Лондон - Уколико дође до пораста незапослености у Њемачкој усљед предвиђеног успоравања економског раста, онда би се Меркелова суочила са контрадикторном одлуком за одобрење више милијарди евра помоћи Шпанији у вријеме када је и програм социјалне помоћи "затегнут" у њеној земљи, јавиле су агенције.

Британски дневник "Дејли телеграф" упозорава да је еврозона у 2012. години "преживјела" могућност распада, до ког би дошло изласком Грчке, али да ће се у 2013. години суочити са "лаганим гушењем" усљед рецесије.

Лист истиче да дубоко незадовољство стањем у еврозони и унутрашњи проблеми неће бити од помоћи британским присталицама ЕУ када буду говорили о 40 година чланства те земље у евроском блоку, које се подудара са све присутнијим дискусијама о евентуалном изласку из Уније.

Британски премијер Дејвид Камерон изнијеће у јануару стратегију за ЕУ о питањима која изазивају дубоке подјеле у његовој Конзервативној странци и коалицооној влади.

Лист наглашава да је питање Европе у Британији увијек изазивало подјеле.

"Телеграф" подсјећа да ће 22. јануара 2013. године бити 40 година од када је тадашњи премијер Едвард Хит потписао Европски споразум, када је један демонстрант бацио мастило на њега.

Шансе за распад еврозне умањене су током 2012. године, али основни пропусти и неуравнотеженост структуре и даље остају у комбинацији са рецесијом и могућности економског пада на југу Европе.

Економски проблеми биће удружени са непрестаном опасношћу од избијања пуних размјера кризе.

Три велике економије еврозоне - Француска, Италија и Шпанија - суочавају се са великим трошковима финансирања током године у којој је предвиђен улазак у рецесију.

Шпанија, која је суочена са друштвеним споровима и ризиком распада због националистичких покрета у регионима Каталоније и Баскије, прва ће почетком 2013. године затражити помоћ.

Помоћ за Шпанију или било коју другу земљу изазваће оштру дискусију у земљама кредиторима на сјеверу Европе, попут Њемачке, гдје су избори заказани за септембар.

Гласање о обезбјеђењу помоћи мора бити одржано у њемачком, аустријском и холандским парламенту, док су на сјеверу Европе у порасту тензије због великих преноса готовог новца.

"Телеграф" подсјећа да је прошле године њемачки канцелар Aнгела Меркел у Доњем дому парламента изгубила већину гласова о питању еврозоне, што значи да јој је током изборне године неопходна подршка опозиционих Социјалдемократа и странке Зелених.

Уколико дође до пораста незапослености у Њемачкој усљед предвиђеног успоравања економског раста, онда би се Меркелова суочила са контрадикторном одлуком за одобрење више милијарди евра помоћи Шпанији у вријеме када је и програм социјалне помоћи "затегнут" у њеној земљи.

У Италији су избори заказани за фебруар и то би могло вратити кризу у еврозону усљед политичке несигурности због евентуалног повратка Силвија Берлусконија, под чијом је владом 2011. године та земља била на ивици финансијског колапса.

Наредне године обиљежава се и 20 година од ступања на снагу Споразума из Мастрихта којим је створена еврозона и правни концепт држављанства ЕУ.

Као знак обиљежавања, ЕУ прославља "Европску година држављана", али славље ће бити слабо због раста политичких тензија и незапослених, којих широм Европе има скоро 30 милиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана