Да увоз не "сахрани" домаће

Глас Српске 26.11.2007 00:00

Пољопривредници страхују да се неће моћи носити са много јачом конкуренцијом у земљама окружења... Стварање повољнијих услова привређивања и субвенције једино рјешење, сматрају у Привредној комори

БAЊA ЛУКA - Регионални споразум о слободној трговини ЦЕФТA, који је од 22. новембра ове године ступио на снагу и у БиХ, требало би да олакша трговину осам земаља потписница овог међународног документа и да допринесе јачању њихових укупних економских односа и сарадње. Оваква очекивања преовладавају у готово свим земљама потписницама, а када је у питању БиХ, која је међу посљедњима ратификовала овај споразум, рачуна се да ће његовом примјеном бити олакшан приступ и учлањење у Свјетску трговинску организацију "ЊТО" и у Европску унију. Подсјетимо да су у споразум ЦЕФТA, осим БиХ, потписале још и Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Aлбанија, Молдавија и УНМИК у име Космета, те да он обједињује досадашња 32 билатерална споразума о слободној трговини. У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ оцјењују, поред осталог, да је овај споразум наставак и побољшање досадашњих билатералних споразума, а једна од његових предности је што су сарадња и управљање регулисани на бољи начин. Према ријечима помоћника министра спољне трговине и економских односа БиХ Сабрије Шерифовића, та сарадња ће се одвијати путем заједничких одбора, заједничког комитета и поткомитета, од којих су посебно важни поткомитети за пољопривреду, царинске и нецаринске баријере. Многи се слажу да је у овоме, бар када је ријеч о БиХ, најосјетљивије питање пољопривреде, односно њена способност да се равноправно носи са доста јачом конкуренцијом у земљама окружења, прије свих, у Србији и Хрватској, које издвајају много више новца за подстицај пољопривредне производње и извоза. Осим тога, ове и остале земље много више него БиХ штите своје тржиште и произвођаче разним нецаринским и другим баријерама. На тај начин пласман робе и производа из БиХ је знатно отежан, а истовремено на тржиште БиХ улази роба готово без икаквих проблема. Да је то тако, показали су, између осталог, и подаци Aгенције за статистику БиХ, према којима је за првих девет мјесеци ове године увезено хране и пића у вриједности од милијарду и 700 милиона марака, док је извоз тих производа из БиХ износио свега 220 милиона марака. Другим ријечима, на сваку зарађену марку од извоза, на увоз је потрошено осам. Доста неповољан однос увоза и извоза пољопривредних и прехрамбених производа остварује и Република Српска. Код домаћих произвођача сада постоји бојазан да би послије ступања на снагу Споразума ЦЕФТA, који практично омогућава бесцаринску трговину, обим увоза у БиХ производа из области агроиндустријског сектора могао да буде већи него до сада, а недовољно конкурентна и незаштићена производња могла би да буде још више угрожена. У Привредној комори Републике Српске једно од главних рјешења виде у стварању повољнијих услова привређивања, обезбјеђивању значајнијих субвенција за пољопривреду, као и у отклањању нецаринских и других баријера у земљама окружења, али осталима које су потписнице регионалног споразума ЦЕФТA. Извршни директор ове републичке привредне асоцијације Драгица Ристић каже како је повољна околност што ступањем на снагу поменутог споразума одмах не престају ограничења у пружању државне помоћи и подршке пољопривреди, већ је то омогућено до маја 2010. године до када би требало да се усклади и законски регулише та државна помоћ. Тај период, како је навела Ристићева, Република Српска и БиХ би требало да искористе за значајнију подршку и помоћ пољопривредној производњи како би била што конкурентнија оној у осталим земљама. М. МИЉУШ МЈЕРЕ Једна од олакшавајућих околности је што земље потписнице споразума ЦЕФТA могу донијети мјере којима ће у случају да њихова пољопривреда буде угрожена, моћи да заштите своја тржишта и произвођаче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Да увоз не "сахрани" домаће

Само озбиљан купац спасава рибњак “Саничани”

Драшковић “хеликоптером напустио Херцеговину”, неће више улагати

UniCredit проглашен најбољом банком за трансакцијско банкарство у Европи

Пунија каса доказ економског раста

Подстицаји сигуран ослонац фармама

Пословање “Дестилације” и ове године у знаку борбе за тржиште

Драгана Јањић именована за члана Управе UniCredit Bank а.д. Бања Лука

Лидл започиње градњу продавница у још три града у БиХ

“Агрохерц” продаје имовину: На добошу цијеви и метални кревети

Хиперпонуда оборила цијене кирија!

Најсавременија соларна електрана у региону чека грађевинску дозволу

Металски сектор и туризам примамљиви инвеститорима

Рецесија у Њемачкој гаси радна мјеста и у БиХ

Рекордна продаја шумарских производа у другом тромјесечју у Српској

Цијена нових станова већа за 11,7 одсто

Мање путника на бањалучком аеродрому него прошле године