Да ли ћемо у 2024. години убрзати економски раст
САРАЈЕВО - Након успоравања у 2023. години, очекује се умјерено убрзање економског раста на западном Балкану на три одсто у 2024, у условима даљег опоравка у Европској унији, главном трговинском партнеру овог региона, док би нижа инфлација требало да допринесе расту расположивог дохотка и пружи подршку потрошњи, наводи се у новом, данас објављеном Редовном економском извјештају Свјетске банке.
Темпо раста који ће регион забиљежити у 2024. биће бржи него у 2023. години, али стопа раста може бити нижа за 0,1 одсто од оне коју је Свјетска банка прогнозирала у претходном, априлском издању извјештаја. Пројекција раста за 2025. годину остала је непромијењена и износи 3,5 офсто.
Између земаља ипак постоје разлике у брзини опоравка и повратка на нивое оствариване прије пандемије.
Раст је у Црној Гори и Албанији у 2023. био је снажнији од очекиваног, чему је између осталог допринијела успјешна туристичка сезона, а у 2024. години се може дјелимично успорити. Према пројекцијама, раст ће се у 2024. години убрзати у Србији, Сјеверној Македонији и БиХ, као и на самопроклашеном Косову, под утицајем повећања потрошње и инвестиција.
-Упркос вишеструким шоковима, земље Западног Балкана успјеле су да забиљеже раст, отворе нова радна мјеста и смање степен сиромаштва, што указује на снажне основне економске показатеље овог региона -рекла је директорица Свјетске банке за западни Балкан Sjaoćing Ju.
Додала је да охрабрује чињеница да Западни Балкан наставља да остварује напредак у сустизању развијенијих економија Западне Европе.
Упркос очекивањима, тржиште рада на западном Балкану наставило је да јача у 2023. години. Просјечна стопа запослености у овом региону достигла је нову историјски највишу вриједност од скоро 48 одсто, а од средине 2022. до средине 2023. године отворено је 103.000 нових радних мјеста.
Напредак је био најснажнији у Албанији, БиХ и Црној Гори. Истовремено, недостатак радне снаге и даље је међу најзначајнијим проблемима које наводе привредници на западном Балкану. Упркос недавним помацима регистрованим у годинама након пандемије, учешће у радној снази још увијек је ниско, што, уз дубок родни јаз, отежава даље смањење сиромаштва.
Овај регион мора не само да отклони препреке за веће учешће у радној снази, већ и да убрза економску конвергенцију са напреднијим економијама Европе, наводи се у извјештају.
Поред тих напора, потребни су и бржа зелена транзиција и већи обим улагања у повећање отпорности на елементарне непогоде, између осталог и у пољопривреди.
-Пољопривреда је један од сектора на који најзначајније утичу суше, скраћивање годишњих доба и непредвидивост образаца временских прилика. Ако заштите пољопривреду од природних ризика и учине је отпорнијом, економије западног Балкана могле би да наставе да повећавају продуктивност пољопривреде упркос неповољном утицају климатских промјена и буду у стању да одрживо производе више квалитетне хране за домаће потребе, али и за извоз, између осталог и у ЕУ - изјавила је виши економиста Свјетске банке и један од аутора извјештаја Наташа Рово.
Додала је да је за то потребно унапређење јавних политика и улагања како би се подстакло што шире усвајање климатски паметних технологија и пракси међу пољопривредницима, уз подршку снажнијих јавних институција које су од пресудног значаја за одрживи раст пољопривреде.
Иако се пољопривредни сектор у региону смањује, и даље је веома релевантан: примјера ради, у ових шест земаља у пољопривреди је запослено између седам и 35 одсто становника.
Озелењавање пољопривреде стога нуди прилику за подизање продуктивности, конкурентности и отпорности овог сектора, и то путем сврсисходнијег коришћења доступних јавних средстава, знања и иновација, наводи се у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
