Црна прогноза Свјетске банке: Слиједи нам најдубља рецесија од Другог свјетског рата
Пандемија вируса корона и мјере које су доносене с циљем њеног сузбијања довели су до озбиљног пада глобалне економије.
Према прогнозама Свјетске банке ове године ће доћи до пада глобалног раста за 5,2 посто.
Овакав пад би представљао најдубљу рецесију још од Другог свјетског рата при чему би највећи број економија доживио највећи пад производње по глави становника од 1870. године, саопштила је Свјетска банка у свом најновијем извјештају Глобални економски изгледи.
Очекује се да, усљед озбиљног поремећаја домаће потражње и понуде, трговине и финансија, економска активност напредних економија доживи пад за седам посто у 2020. години. Очекује се да ове године нова тржишта и економије у развоју (ЕМДЕ) доживе пад за 2,5 посто, што је прво смањење на нивоу ове групе у посљедњих најмање шездесет година.
Такође се очекује и пад дохотка по глави становника за 3,6 посто због чега ће се милиони људи ове године суочити са екстремним сиромаштвом.
Најтеже су погођене оне земље у којима је пандемија била најтежа и које се у великој мјери ослањају на глобалну трговину, туризам, извоз роба и вањско финансирање. Мада ће се јачина удара разликовати од региона до региона, сва нова тржишта и економије у развоју имају рањивости које су појачане усљед вањских шокова. Поред тога, прекиди у приступу школовању и примарној здравственој заштити вјероватно ће имати дуготрајне ефекте на развој људског капитала.
"Ово је веома забрињавајуће, јер ће криза вјероватно оставити дуготрајне посљедице и довести до крупних глобалних изазова", казала је потпредсједница Свјетске банке за уједначен раст, финансије и институције Сејла Пазарбасиоглу и додала:
"Прва ставка на дневном реду је рјешавање хитних глобалних здравствених и економских питања. Уз то, глобална заједница се мора ујединити како би се пронашао начин за снажнији опоравак, како би избјегли да се још већи број људи суочи са сиромаштвом и незапосленошћу."
Према основној прогнози, под претпоставком да се пандемија повуче довољно да се омогући укидање домаћих мјера за ублажавање до средине године у напредним економијама и нешто касније у ЕМДЕ, да се глобална преливања смање у другој половини године, те да поремећаји на финансијским тржиштима не буду дуготрајни, прогнозира се да ће се глобални раст вратити на 4,2 посто у 2021. години, односно на 3,9 посто за напредне економије и 4,6 посто за ЕМДЕ.
Међутим изгледи су веома неизвјесни, а преовлађују негативни ризици укључујући могућност продуженог трајања пандемије, финансијског преокрета и повлачења из глобалних трговинских веза.
Негативни сценарио би могао довести до пада глобалне економије за чак осам посто ове године, након чега би услиједио спори опоравак у 2021. години, од тек мало изнад један посто са смањењем производње у ЕМДЕ за скоро пет посто ове године.
Прогнозира се да ће економија САД-а ове године доживјети пад за 6,1 посто, као одраз поремећаја који се доводе у везу са мјерама за успостављање контроле над пандемијом.
Очекује се пад производње у еуро-подручју за 9,1 посто у 2020. години, пошто је активност била тешко погођена ширењем болести. Очекује се пад економије Јапана за 6,1 посто будући да су превентивне мјере успориле економску активност.
(Klix.ba)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
