Ћорић: Повећати независност енергетског система
БАЊАЛУКА - У Републици Српској у 2023. години треба повећати физички обим производње, економску стабилност и независност енергетског система, изјавио је Срни предсједник Привредне коморе Српске Перо Ћорић.
Ћорић каже да привредници у 2023. очекују да се задрже постојећи добри трендови из 2022, те зауставе негативна кретања због очекивања тешке и неизвјесне пословне године.
-Треба поваћети број запослених и тако заустављати одлив становништва из Републике Српске - навео је Ћорић.
Уз ово, нагласио је, потребно је реформисати јавна предузећа и ставити их у функцију развоја привреде.
Према његовим ријечима, то су само неки од циљева које треба реализовати да би се добио добар основ.
-Прогнозе говоре да ће енергетска криза у ЕУ бити присутна најмање до половине 2023. године, што ће се сигурно негативно одразити на пословање привреде Српске с обзиром на то да наша привреда са ЕУ има највећу спољнотрговинску размјену - каже Ћорић.
Он је навео и да пословна заједница очекује од Владе Републике Српске да препозна неопходност наставка дигитализације и технолошког оспособљавања привреде што би било основ за повећање продуктивности и ефикасности, а самим тим и њене конкурентности.
-Мислим да је због тога неопходно да се током 2023.године повећа планирани износ од 14,6 милиона КМ за технолошки развој и набавку опреме како би се промогло привреди да се улаже у технолошко унапређење, јер би се тиме охрабрили послодавци да улажу у привреду - каже Ћорић.
Он је нагласио и неопходност јачег прилагођавања образовања потребама привреде са све већим учешћем дуалног образовања, али и преквалификације и доквалификације одраслих, јер је евидентан недостатак свих профила радне снаге, са чиме ће бити суочена привреда Републике Српске и у наредном времену.
Ћорић је истакао да је потребно да се изврши реформа управе ради смањења сиве економије, административних процедура, парафискалних оптерећења, наводећи да је реформа управе увијек била заступљена у програмима економских реформи, али се веома споро реализује, што може бити кочница развоја у неком времену.
Ћорић је рекао да је званична инфлација за десет мјесеци 2022. године била 15,5 одсто, те да је евидентно да су спољни инфлаторни фактори утицали на кретање цијена у Републици Српској.
-Сам податак да је за десет мјесеци 2022. године спољнотрговински дефицит Српске повећан за 408 милиона КМ, говори о значајном повећању цијена репроматеријала, робе широке потрошње, индустријских производа на свјетском тржишту, а што је апсорбовано и увезено у Републику Српску - констатовао је Ћорић.
Он је нагласио да ће цијене нафте, гаса, електричне енергије, челика и даље одређевати ток инфлаторних кретања у ЕУ, што ће се прелити у Републику Српску.
Уз оцјену да су највише повећане цијене хране и пића, те превоза, Ћорић сматра да рјешење може бити и то да се држава одрекне неких својих прихода у виду намета на поједине производе или да повећање прихода обезбијеђеног по том основу користи за субвенционисање одређене гране привреде, те ограничи марже без паушалних оцјена.
-Генерално гледано ово је један од највећих проблема који ће се прелити у 2023. години - нагласио је Ћорић.
Ћорић каже да је у 2022. години пословање било суочено са многим отежавајућим околностима као што су питање енергије, инфлације, недостатак радне снаге, стални притисци на повећање плата, недостатак репроматеријала...
-Битан фактор било је стање и кретање у ЕУ као посљедица енергетске кризе, политичких дешавања, инфлације, па су све привредне гране биле у проблемима, што се преливало и на нас - рекао је Ћорић.
Напомиње да је у 2022.години производња обуће имала доста посла да чак није могла испунити све наруџбе, што је добро, те да ће тај сектор имати посла и у 2023. години.
Ђорић је навео да је индустријска производња у 2022. у односу на 2021. годину већа за тек 1,3 одсто, да је инфлација била двоцифрена, номиналан раст плата за 16,7 одсто, извоз за 26 одсто, а увоз за 30,5 одсто, те наплата јавних прихода за 14 одсто.
-Када се гледају ти односи, видљиво је да повећања нису посљедица привредних активности већ околности и услова у којима је привреда пословала у 2022. години и све је то утицало на смањену ликвидност привреде - каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
