Бржи раст извоза, не посустаје ни увоз
Бањалука - Вриједност трговине РС са иностранством у првом полугодишту износила је 3,951 милијарду марака, а спољнотрговински дефицит наставио је да пада усљед веће стопе раста извоза од увоза.
Према статистичким показатељима извоз је у робној размјени учествовао са 1,633 милијарде, а увоз са 2,318 милијарди КМ. Спољнотрговински дефицит је износио 685,35 милиона КМ, а покривеност увоза извозом 70,4 одсто.
Извоз је за шест мјесеци ове године порастао за чак 21,3 одсто у односу на исти период лани, док је и увоз растао по стопи од 12,4. Највише робе из РС пласирано је на тржиште Италије, Хрватске, Србије, Словеније и Њемачке. С друге стране, највише производа на домаће тржиште стигло је из Србије, Русије, Италије, Њемачке и Кине.
Највећи раст извоза од чак 603,9 одсто остварен је у сектору производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом и климатизације, а слиједи област вађења руде и камена, чији је извозни учинак ојачао за 54 процента. Раст извоза забиљежен је и у пољопривреди, шумарству и водопривреди за 16,7 одсто, те у прерађивачкој индустрији за 14,3 одсто.
Директор Сектора гранских удружења при Привредној комори РС Перо Ћорић рекао је да Српска у спољнотрговинској размјени има позитивне показатеље, али да су они недовољни, јер и даље има велики дефицит.
- РС има предузећа која добро раде, запошљавају нове раднике и која су извозно оријентисана и на основу тога повећавају своје приходе, док с друге стране имамо и она са другачијим трендом која све чешће западају у финансијске проблеме - казао је Ћорић.
Коментаришући огроман раст извоза у сектору производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом и климатизације, Ћорић је истакао да је тај замах остварен на почетку године.
- Тај сектор ће посустати јер посљедњих мјесеци енергетски објекти све чешће обустављају рад због ремонта. Мислим да овај сектор неће наставити да биљежи такве резултате у другом дијелу године - казао је Ћорић.
Наглашава да физички обим производње и робне размјене још није на жељеном нивоу јер је јавна потрошња и даље висока.
- Јавна потрошња чак и расте, без обзира на препоруке Међународног монетарног фонда да РС мора ићи ка њеном смањењу. Влада би требало да се окрене растерећењу привреде, које би довело до замаха у економији. Једино на тај начин ове показатеље можемо држати у позитивном тренду, а не да нам се деси да послије неколико мјесеци констатујемо да су они у паду - рекао је Ћорић.
Индустријска производња
Према подацима Завода за статистику РС, индустријска производња за шест мјесеци ове године порасла је 4,1 одсто у односу на исти период 2016. године.
У области вађења руда и камена остварен је раст од 7,6 одсто, док је прерађивачка индустрија ојачала 6,2 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
