Брисел: Пакт против фискалне неодговорности, казна за неодговорне

Уговором се жели спријечити неконтролирано трошење и неодговорно задуживање чланица, што је пријетило еврозони.

- Сви вјерујемо да ће ратификација протећи глатко - рекао је Ван Ромпеј на конференцији за новинаре по завршетку самита на којем је потписан уговор о стабилности, координацији и управљању у економској и монетарној унији.

Договор о фискалном пакту потписале су све земље чланице осим Велике Британије и Чешке.

Златно правило

У фискалном пакту земље потписнице су се обавезале да ће водити уравнотежену буџетску политику, зауставити раст дугова и почети их смањивати. Одредбе да структурни буџетски мањак не смије прелазити 0,5 посто БДП-а, а јавни дуг 60 посто БДП-а земље чланице требале би уградити у своје уставе или у законе који имају уставну снагу.

У случају кршења договорених правила слиједиле би казне.

Изнимке из “златног правила” могуће су само у ванредним ситуацијама које су изван контроле државе чланице и то привремено и ако то привремено одступање не угрожава средњорочну фискалну одрживост, јавила је Хина.

За надзор поштивања “златног правила” биће надлежан Суд Европске уније.

Европска комисија ће подносити извјештаје о томе јесу ли земље чланице у своје законодавство унијеле “кочницу за дугове”, а једна или више земаља моћи ће да тужи другу чланицу која буде кршила правила.

Уговор ће ступити на снагу када га ратифицира најмање 12 чланица еврозоне, а циљ је да ступи на снагу 1. јануара 2013. године.

Једино је Ирска најавила да ће га ратифицирати на референдуму.

Међутим, овај пут најава референдума примљена је с пуно мање неизвјесности, јер га једна чланица не може блокирати. У случају да Ирци одбију овај уговор на референдуму не би имали право на помоћ из Европског стабилизацијског фонда, који је намијењен за помоћ земљама еврозоне које се нађу у финансијским потешкоћама.

Уговор ће у цјелини вриједити у еврозони, а могу му се придружити и земље које немају евро.

Овај самит био је знатно мирнији од састанака на врху у посљедњих неколико мјесеци, који су често били оцјењивани као самити посљедње шансе за спас еврозоне.

- Ово је био лаган и позитиван самит - рекао је Ван Ромпеј, додајући у шали да је “најпозитивније то што је он поновно изабран за предсједника Европског вијећа”.

Предсједник Европске комисије Жосе Мануел Барозо рекао је да се “еврозона више никад неће вратити у вријеме фискалне неодговорности”, додајући да су већи изгледи за солидарност земаља чланица сада када је створена окосница фискалне консолидације и одговорности.

Уговором о фискалној дисциплини требали би се исправити недостаци из раздобља када је стварана монетарна унија, а који нису били видљиви док није избила финанцијска криза.

Уговором се жели спријечити неконтролисано трошење и неодговорно задуживање појединих земаља чланица што је у једном тренутку пријетило самом опстанку еврозоне.

Ако нека од земаља потписница на темељу властите или оцјене Европске комисије оцијени да нека друга чланица није провела мјере које јој је суд наложио, она може поновно тужити ту земљу и тражити финансијске санкције.

Ако земља потписница не буде поштивала одлуке суда, бит ће кажњена финансијски, а казна не смије прећи 0,1 посто њезина БДП-а.

Самит двапут годишње

Новац који би као казну те државе плаћале ишао би у Европски стабилизацијски механизам, стални протукризни фонд или у буџет ЕУ-а.

Уговор такође предвиђа да његове потписнице подрже извјештаје и препоруке Европске комисије када она оцијени да је прекршено правило о буџетском дефициту.

О томе ће се одлучивати тзв. обрнутом квалифицираном већином, што значи да ће таква већина бити потребна за одбацивање, а не за прихваћење Комисијина приједлога.

Државе потписнице су се обавезале да ће доносити мјере потребне за добро функционирање еврозоне, за потстицање конкурентности, запошљавања, те одрживих јавних финансија.

Најмање двапут годишње одржаваће се самит еврозоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.