Бошко Мекињић, предсједник Управног одбора Удружења банака БиХ: Приоритет стабилност банкарског сектора

ГЛАС: Недавно сте именовани за предсједника Управног одбора Удружења банака БиХ, који ће бити Ваши приоритет током мандата?

МЕКИЊИЋ: План рада Удружења банака БиХ (УББиХ) за наредни период сачињен је у сарадњи са свим банкама чланицама, које су кроз своје приједлоге дале допринос његовој изради. Управни одбор ће и у наредном периоду своје активности усмјерити на подстицању унапређења регулативе релевантне за банкарски сектор, укључујући хармонизацију ентитетских прописа, наставак стручног оспособљавања и унапређења добре пословне праксе кроз семинаре, радионице, расправне састанке и стручне комисије. Постојећу сарадњу с институцијама на ентитетском и на нивоу БиХ настојаћемо да унаприједимо, а у континуитету ће се радити на успостављању нових контаката. Интензивно ће се радити на унапређењу комуникације и сарадње са институцијама које су од значаја за банкарски сектор, а то су Агенција за банкарство, Министарство финансија, Агенција за осигурање депозита БиХ, Агенција за заштиту личних података, затим са Удружењима банака из земаља окружења, као и сарадњи са Европском банкарском федерацијом, чији је члан и УББиХ уз проширење дјеловања кроз чланства и сарадњу са другим удружењима банака. Наставиће се изузетно добра сурадња коју УББиХ има са Централном банком БиХ кроз стручне састанке, заједничку организацију догађаја, размјену информација и извјештаја, као и заједничко залагање за унапређење бројних питања од интереса за банке. Удружење банака је и у претходном периоду имало интензиван рад са свим медијима, а и у 2019. години планирамо наставити и унаприједити комуникације са јавношћу путем интернет странице њњњ.уббих.ба.

ГЛАС: Да ли сте задовољни уређеношћу банкарског система у БиХ и како оцјењујете резултате банкарског сектора у протеклој години?

МЕКИЊИЋ: Банкарски сектор у БиХ према општем мишљењу је сектор који је најбоље регулисан, контролисан и организован у БиХ. Захтјеви, нове регулативе, имплементација европских директива за пословање и контролу банака свакако су додатно допринијели очувању и јачању сигурности и стабилности банкарског сектора. У БиХ преовладава конзервативно банкарство са депозитима као основним извором пословања и кредитима као основним производом. И поред велике конкуренције, пада каматних стопа и умјереног раста кредита у 2018. години су остварени рекордни резултати пословања сектора. Према прелиминарним резултатима, на нивоу банкарског сектора исказана је добит у износу од 367,1 милион КМ. Укупна актива банкарског сектора износила је 31 милијарду КМ и биљежи раст у односу на претходну годину. Кредитна активност у банкарском сектору је у порасту и укупни кредити су достигли ниво од око 19,4 милијарде КМ. Кредити правним лицима су износили 10,2 милијарди КМ, а физичким лицима 9,2 милијарди КМ. Укупни депозити банкарског сектора биљеже раст и достигли су ниво од 21,7 милијарди КМ. Депозити правних лица износе 9,6 милијарди КМ и имали су пуно већи раст од депозита становништва који износе 12,1 милијарди КМ.

ГЛАС: Шта можемо очекивати у овој години када је ријеч о банкарском сектору у БиХ?

МЕКИЊИЋ: Сигурно је да можемо очекивати одржавање стабилности банкарског сектора, уз задовољавајућу ликвидност и капитализованост, посебно захваљујући значајном унапређењу регулативе банкарског сектора. Имајући у виду наведене прелиминарне резултате банкарског сектора, те уз претпоставку наставка позитивних економских трендова у БиХ, земљама окружења и земљама који су најзначајнији економски партнери, може се очекивати наставак раста масе укупних кредита нешто умјеренијим стопама раста. Стопа раста укупних кредита у 2019. години могла би се кретати између 5,5 и шест одсто. У сегменту штедње грађана, годинама биљежимо рекордан ниво штедње у банкама и за очекивати је да се настави тренд раста. Стабилан домаћи банкарски сектор, уз сигуран систем за осигурање депозита, пружа гаранцију становништву за држање својих финансијских средстава на рачунима у банкама. У 2019. години очекује се даљи раст укупних депозита такође по нешто умјеренијој стопи између пет и шест одсто, уз задржавање ниског нивоа пасивних каматних стопа и у наредном периоду. Свакако можемо очекивати даље унапређење регулативе банкарског сектора, која неминовно имплицира додатну сигурност за власнике капитала и клијенте банака.

ГЛАС: Проблематични кредити муче банкаре и у свијету и код нас. Како видите рјешење за лоше пласмане?

МЕКИЊИЋ: Када говоримо о лошим кредитима битно је нагласити да је проценат НПЛ-а у значајној мјери смањен и према прелиминарним резултатима креће се испод десет одсто што свакако представља још један знак стабилности банкарског сектора, посебно када се узме у обзир колики је проценат НПЛ био у посљедњих неколико година. Ово смањење је резултат континуиране наплате лоших кредита у већини банака, али прије свега ригорознијих захтјева регулаторних органа, као и екстерних ревизија и поступака који су проведени у свим банкама а тичу се прегледа квалитета активе, али и повећања укупног кредитног портфолија банака и интензивне кредитне активности, што је свакако додатно утицало на смањење процента ризичних кредита у укупним кредитима. Битно је истаћи да је забиљежено побољшање и осталих параметара ризичности кредитног портфолија, а то се прије свега односи на покривеност ризичних кредита са исправкама вриједности, што суштински значи да је већина банака извршила довољан ниво обезвређења ризичних кредита. У дијелу законске регулативе, потребно је измјеном законског оквира омогућити банкама продају лоших пласмана у сегменту физичких лица трећим странама, како би се омогућио развој секундарног тржишта НПЛ кредитима. Треба унаприједити регулативу везано за стечену материјалну имовину нарочито у вези са питањем рокова за продају ове имовине, а посебно имајући у виду тренутну судску праксу и дужину трајања судских поступака. УББиХ је иницирало измјену регулативе према агенцијама за банкарство на начин како је то ријешено у земљама у окружењу.

ГЛАС: На ком нивоу су наше банке када је у питању дигитализација и уопште модернизација пословања? Да ли довољно брзо пратимо развијеније земље?

МЕКИЊИЋ: Брзи, глобални развој технологије није могао заобићи банке у БиХ које су врло брзо схватиле предности дигитализације. Наше банке имају одговарајући степен дигитализације, али наравно да су могућа унапређења у том сегменту, и на томе континуирано радимо. Дигитализација процеса унапређује искуство клијената, подиже ниво квалитета услуга савјетовања и унапређује продају на даљину, повећавајући број производа доступних путем дигиталних платформи и број контаката са клијентима. Иако у почетном периоду улагања значајно премашују приходе који се остварују из ових послова, банке се суочавају са порастом конкуренције у виду читавог низа нових тржишних учесника као што су дигиталне банке, институције које нуде финансијске услуге подржане новим технологијама, е-трговине и телекомуникационе компаније, пружаоци банкарских платформи и слично. Оваква конкуренција је способна да брзо реагује на промјене у очекивању и понашању корисника услуга и на тај начин мотивише банке да улажу у технологије како би спријечиле одлив клијената.

ГЛАС: Како оцјењујете резултате Комерцијалне банке Бањалука у пословној 2018. години и шта очекујете у наредном периоду?

МЕКИЊИЋ: Као предсједник Управе Комерцијалне банке Бањалука, задовољство ми је истаћи да је иза нас најуспјешнија пословна година до сада. Остварени су рекордни резултати у погледу раста кредитне и депозитне активности, али и профитабилности банке, уз задржавање високог нивоа сигурности и капитализованости банке. У складу са потребама наших клијента проширили смо пословну мрежу отварањем нових организационих јединица, те извршили ширење и модернизацију мреже банкомата, чиме смо овај сегмент пословања учинили још сигурнијим за наше клијенте. Свакодневно настојимо задржати позицију поузданог партнера јер нас повјерење клијената и њихово задовољство чини препознатљивом банком. У сарадњи са матичном банком, планирамо да наше услуге континуирано унапређујемо и прилагођавамо потребама клијената уз очекивани наставак позитивних трендова пословања.

Бијела књига

ГЛАС: Крајем 2018. године покренуте су активности на изради Бијеле књиге као документа који треба да обједини сву проблематику с којом се банке сусрећу. Можете ли нам рећи нешто више о садржају тог документа и када се може очекивати да Бијела књига буде представљена јавности?

МЕКИЊИЋ: Процес израде Бијеле књиге подразумијева израду документа који треба да обједини сву проблематику с којом се банке сусрећу и која банкама ствара кочницу у раду, те приједлоге рјешења, као и примјере како је то регулисано у земљама окружења. План је да Бијела књига буде представљена јавности у 2019. години. Фокус рада УББиХ ће бити на активностима и приједлозима који су раније достављани а који ће бити укључени и у Бијелу књигу. Додатно, УББиХ ће константно иницирати нове активности, посебно по питању увођења јединственог платног налога којим би се поједноставио и појефтинио платни промет, потпуне имплементације и електронског потписа на подручју БиХ као предуслова наставка дигитализације, ревидирање и унапређење прописа којима се регулише девизно пословање у ФБиХ и РС. Радићемо и на потписивању међудржавног уговора између БиХ и САД-а у сврху имплементације FACTA-е у БиХ, усаглашавање ентитетских прописа о порезу на добит, измјена и допуна одлука Агенција за банкарство а које се тичу израчунавања рочне усклађености, обрачуна РЊА за кредитни ризик за изложености према држави и ентитетима у ЕУР или валутној клаузули са ЕУР.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.