Борко Ђурић: Главни изазов у 2011. очување радних мјеста

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић.

- Идућа година ће сигурно бити веома тешка за привреднике, можда и најтежа од почетка кризе - казао је Ђурић.

* ГЛAС: Како оцјењујете 2010. годину, када се ради о привредним активностима у Српској?

ЂУРИЋ: Протекла година би се у најкраћем могла оцијенити као година у којој је криза у извјесном смислу узела свој данак у привреди. Година је за привреду била веома тешка, али и поред тога статистика говори у прилог заустављању негативних трендова у већем броју привредних грана у односу на 2009. годину. Обим индустријске производње за 11 мјесеци, у односу на исти период 2009. биљежи повећање од 4,1 одсто, а стопа раста у прерађивачкој индустрији износи 5,2 одсто. Међутим, забрињава чињеница да је дошло до пада запослености у индустрији за пет одсто.

* ГЛAС: Поједини сектори у протеклој години остварили су добре резултате, а у некима се криза још задржала. Које су то области?

ЂУРИЋ: Најбољи резултати остварени су у области вађења руде и камена, гдје је забиљежен раст од 7,7 одсто. Благо побољшање у 2010. у односу на годину раније остварено је и у производњи електричне енергије. До значајног пада дошло је у текстилној индустрији, и то су свакако забрињавајући резултати. Разлог овог је чињеница да је дошло до акумулирања низа негативних фактора. Наиме, у неколико предузећа, због неизмирених обавеза и штрајкова, дошло је до раскида уговора са ино-партнерима што је резултирало оваквим крајњим исходом. Истовремено, до значајног пада дошло је и у сектору грађевинарства у коме је вриједност извршених радова мања за око 22 одсто у односу на 2009. годину.

* ГЛAС: Који су тренутно највећи проблеми привреде Српске?

ЂУРИЋ: Првенствено, постоји проблем одржања текуће ликвидности предузећа, а веома високе камате и ригорозни услови за добијање кредита, као и смањење пласмана из Инвестиционо-развојне банке, не иду у прилог привредницима. Домаће фирме боре се и са падом конкурентности, те са великом отвореношћу тржишта за улазак робе са стране, неповољном контролом увоза, што обезбјеђује нелојалну конкуренцију нашим производима. И поред овога, статистички подаци указују на раста извоза у 2010.

* ГЛAС: Ова година се може окарактерисати као веома изазовна за привреду. Шта то конкретно очекује привреднике у 2011. години?

ЂУРИЋ: Као и 2010. године, основни проблем биће одржавање текуће ликвидности и конкурентности посебно имајући у виду нова оптерећења. Изазов ће представљати и обезбјеђење нових тржишта, као и очување броја запослених. Ова година сигурно ће бити веома тешка за привреднике, можда и најтежа од почетка кризе. Ипак, и поред тога морамо напријед са оптимизмом. Као привредник, ја сам оптимиста и сматрам да имамо довољно ресурса да уз мало више међусобног разумијевања и залагања сваког на његовој позицији, можемо да изађемо из кризе.

* ГЛAС: Како оцјењујете усвојени буџет и Економску политику РС за 2011. годину?

ЂУРИЋ: Очекивали смо, уважавајући укупна привредна кретања, да ће буџет бити рестриктивнији и номинално мањи. Предвиђали смо и да ће се јавна потрошња више смањити и да ће сви оправдани захтјеви пословне заједнице бити уважени. Сматрали смо да ће као такви резултирати већом ефикасношћу свих сегмената у друштву, првенствено јавне управе, како би се скраћивањем рокова у рјешавању одређених захтјева из привреде изашло у сусрет привредницима. Нисмо добили оно што смо очекивали и за нас је било негативно изненађење када смо видјели да се планирају нова захватања из привреде у вријеме кризе. Ипак, све што буде усвојено ми ћемо поштовати, а какав ће то одраз имати на привредна кретања, остаје да се види. Већи износ за подстицај извоза позитивна је ствар.

* ГЛAС: Може ли повећање стопа пореза и доприноса довести до смањења плата и отпуштања радника?

ЂУРИЋ: Постоји реална опасност да дође до смањења плата како би се намирила нова захватања, која нису мала. С друге стране, оправдано се поставља питање како ће то утицати на конкурентност наших предузећа и наших производа јер то треба да буде уткано у цијену производа. Ниједном послодавцу није у интересу да отпушта раднике, али ако криза са собом донесе пад нових послова, а нарочито пад конкурентности биће неминовно или смањење плата или отпуштање дијела радника. Ни једно ни друго није добро и ми очекујемо да ће се досљедним спровођењем наших сугестија које су прихваћене у Економској политици изнаћи начин да се то избалансира, како не би дошло до смањења плата или броја радника.

БДП

* ГЛAС: За 2011. предвиђа се раст БДП-а од 2,5 одсто. Колико је ово реално?

ЂУРИЋ: Aко се пронађе начин да се реализују велики пројекти из путне инфраструктуре и енергетике, то ће сигурно бити добар начин да се већи дио привреде стабилизује, овај раст није нереалан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.