Боље пословне одлуке уз регистар кредита
Сарајево - Централни регистар кредита (ЦРК) који функционише у Централној банци БиХ има за циљ пружање информација комерцијалним банкама и осталим финансијским организацијама на основу којих ће моћи да донесу квалитетне пословне одлуке.
Осим финансијским организацијама, ЦРК пружа квалитетне податке ентитетским агенцијама за банкарство и Централној банци БиХ, а то се посебно односи на њихове макроекономске анализе.
У Централној банци БиХ у почетку је функционисао Централни регистар кредита за правна лица, односно за све оне које подлијежу додјели јединственог идентификационог броја (ЈИБ). Након тога је успостављен Регистар физичких лица, односно свих лица која имају ЈМБ. Од 1. јануара 2007. године успостављен је ЦРК, који се састоји из два дијела - ЦРК за правна и ЦРК за физичка лица.
У ЦРК-у је предвиђено неколико категорија кредитних институција према којима је регистар и конципиран - комерцијалне банке, лизинг организације, микрокредитне организације, штедно-кредитне организације, осигуравајуће организације и појединачни случајеви, који не припадају ниједној од наведених групација.
Када су у питању правна лица, у ЦРК-у је обухваћено више категорија задужења. Једна од њих су кредити, а у оквиру те категорије, осим класичних, посебно се воде комисиони кредити, револвинг кредити, финансијски и оперативни лизинг, те специфични кредитни послови као што су факторинг и форфејтинг. Посебна категорија су акредитиви, уз посебну назнаку да ли се ради о покривеним или непокривеним акредитивима. Ту су и гаранције са посебном назнаком да ли се ради о чинидбеним или плативим гаранцијама, те остала задужења у оквиру којих се за сада уносе само оквирни кредити.
У ЦРК-у за грађане, осим претходно наведених, постоји додатна категорија задужења - картично пословање које обухвата податке о кредитним и чарџ картицама. Једно од важних достигнућа ЦРК-а је да у њему постоје и подаци о жирантима на основу свих категорија задужења.
- Осим основних података о клијенту, у оквиру ових категорија егзистирају и други битни подаци као што су шифра дјелатности, датум задужења, износ задужења, валута на коју гласи задужење, датум доспијећа, износ остатка дуга, износ доспјелих ненаплаћених главнице и камате, те категорија у коју је задужење сврстано према ризичности (А, Б, Ц, Д или Е категорија) - истакли су у Централној банци.
Институције и организације које се баве кредитирањем и достављају податке у ЦРК могу приступати регистру искључиво уз писану сагласност клијента.
- У том случају на располагању су им извјештај о текућим задужењима и о отплаћеним задужењима клијента, који је доступан пет година након престанка задужења. Уколико имају сумње да је неко неовлашћено приступао њиховим подацима, клијенти од Централне банке могу добити извјештај о томе ко је и када приступао њиховим подацима - кажу у Централној банци и додају да су за ажурност и тачност ЦРК-а одговорне институције које достављају податке у регистар.
Категорије кредитних институција
• Комерцијалне банке
• Лизинг организације
• Микрокредитне организације
• Штедно-кредитне организације
• Осигуравајуће организације
• Остало
Категорије задужења за правна лица
• Кредити (класични, комисиони, револвинг, финансијски и оперативни лизинг, факторинг и форфејтинг)
• Акредитиви (посебна назнака да ли се ради о покривеним или непокривеним акредитивима)
• Гаранције (посебна назнака да ли се ради о чинидбеним или плативим гаранцијама)
• Остала задужења (за сада се уносе само оквирни кредити)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
