Бојан Голић: ИРБ приватизацијом прикупила 33 милиона марака

Марина Чигоја
Бојан Голић: ИРБ приватизацијом прикупила 33 милиона марака

Остварени приходи од приватизације, од када је Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ РС) постала овлашћени продавац државног капитала, износе више од 33 милиона марака.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" в. д. директора ИРБ-а Бојан Голић.

- Од тога, приватизацијом предузећа која се нису налазила у портфељу Aкцијског фонда остварен је приход од 15 милиона марака, а продајом акција из портфеља фонда 18 милиона марака - истакао је Голић.

* ГЛAС: Како оцјењујете рад Aкцијског фонда и Фонда за реституцију који је Одбор за провођење приватизације Народне скупштине РС оцијенио као лош?

ГОЛИЋ: Не бих се сложио са констатацијом Одбора. До формирања ИРБ-а Фондом за реституцију нико није управљао, а од тада су начињени значајни помаци у раду овог фонда. Велики губици фондова посљедица су лошег квалитета портфеља као и чињенице да је послије њиховог формирања дошло до великог пада на тржишту хартија од вриједности на Бањалучкој берзи. Такође, слажем се са одређеним сугестијама да се систем управљања може додатно унаприједити, на чему руководство ИРБ-а већ ради.

* ГЛAС: Колика је, до сада, укупна вриједност приватизованих предузећа и банака у РС?

ГОЛИЋ: Укупно остварени приходи од приватизације, од када је ИРБ постала овлашћени продавац државног капитала, износе више од 33 милиона марака. Од тога, приватизацијом предузећа која се нису налазила у портфељу Aкцијског фонда остварен је приход од 15 милиона марака, а продајом акција из портфеља фонда 18 милиона марака.

* ГЛAС: Шта садржи Aкциони план ИРБ-а за уклањање недостатака који су утврђени ревизорским извјештајем и које препоруке главног ревизора сте до сада спровели?

ГОЛИЋ: Aкциони план садржи мјере, као и потребу доношења одређених општих појединачних аката, којима се утврђују процедуре, одговорности и задаци организационих дијелова ИРБ-а за уклањање недостатака утврђених ревизорским извјештајем. План је опсежан, јер се не односи само на банку већ и на пет фондова којима банка управља и већ седамдесет одсто посла, који је наведен у Aкционом плану, је спроведено. Усвојили смо Стратегију за праћење оперативног ризика, урађена је рекласификација хартија од вриједности, а правилник о интерним контролама у завршној је фази.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да се на конкурс за директора ИРБ-а није јавио ниједан кандидат? Када ће бити расписан нови конкурс за избор директора?

ГОЛИЋ: Конкурс је био јаван и на њега се могао пријавити свако ко је испуњавао услове. То, наравно, значи и да кандидати треба да буду спремни на одговорност коју носи ово радно мјесто. Директор ИРБ-а не руководи само банком него и са још шест фондова којима банка управља и на њему је велика одговорност. Одлуку о расписивању новог конкурса доносе надлежни органи, а то је Надзорни одбор у сарадњи са Скупштином акционара, односно Владом РС. За очекивати је да то буде у предстојећем периоду, али о томе ће одлучити Надзорни одбор.

* ГЛAС:  Каква су Ваша очекивања и планови за сљедећу годину?

ГОЛИЋ: Најоптимистичнија предвиђања говоре да би развијене земље западне Европе могле изаћи из рецесије тек у првој половини сљедеће године и реално би било очекивати да РС позитивне помаке осјети шест мјесеци касније. Пратимо економске трендове у свијету и у сарадњи са вишим органима разматрамо могућности за даље побољшање ситуације у РС. Боља позиција РС у односу на регион огледа се у значајним средствима која се пласирају кроз развојни и социјални програм Владе РС.

Откази

* ГЛAС:  Бивши руководиоци одјељења ИРБ-а Драган Церовац и Никица Бајић добили су отказ због повреде радних обавеза у афери "Медицинска електроника". Да ли су се жалили на одлуку ИРБ-а и шта је управа одлучила?

ГОЛИЋ: Они су уложили приговор Надзорном одбору ИРБ-а на једногласну одлуку управе којом је утврђено постојање дисциплинске одговорности. Надзорни одбор је одбио као неоснована оба приговора и потврдио одлуку управе о престанку радног односа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана