Блумберг: Јужни ток ће вјероватно бити изграђен

У тексту под насловом "Обустављање градње Јужног тока нашкодиће Путину", новинар Блумберга Леонид Бершински пише да не треба прихватити као истините тврдње према којима се Европска унија боји негативних посљедица у случају увођења оштријих санкција Русији и да због тога практично ништа не чини да помогне угроженој Украјини, која и даље суштински зависи од испорука руског гаса.

Као доказ да ЕУ, ипак, у пракси показује солидарност са Украјином, Блумберг наводи и свјежу одлуку бугарске владе да, под директним притиском Вашингтона, али и Брисела, замрзне изградњу Јужног тока, који за Русију има стратешки значај у свјетлу намјере Москве да помоћу тог гасовода сведе на минимум зависност у даљим испорукама плавичастог горива до европских купаца кроз украјинске цјевоводе.

Јужни ток ће се, вјероватно, на крају изградити. Али, одлагање његове градње послије одлуке бугарске владе, ослабиће позиције Русије у преговорима са Украјином о обустављању проруски усмјереног устанка у југоисточним регионима некада економски најбогатије републике бившег Совјетског савеза, као и о будућим испорукама гаса, оцјењује Блумберг.

У напису америчке агенције се даље објашњава да је Русија планирала градњу Јужног тока ка Бугарској по дну Црног мора, а након тога према Србији, Мађарској и другим централноевропским земљама, да би и на тај начин компанија Гаспром могла да заобилазним путем снабдијева европске клијенте и тиме практично минимизира зависност од гасне маршруте кроз Украјину.

Таква позиција Гаспрома у експорту гаса до европских потрошача је Путинов стратешки циљ, тврди Блумберг, уз напомену да Гаспром увијек може наћи изговор за обустављање испорука гаса Украјини када то захтијевају власти у Кремљу.

Блумберг подсјећа да Украјина сада није у стању да плати за руски гас 485 долара за сваку 1.000 кубика тог горива, и то у ситуацији када Гаспром добија у просјеку за продају истог енергента другим страним купцима око 20 одсто мање од наведене цијене.

"ЕУ и САД хоће Путина да лише тог оружја - природног гаса - и због тога је и извршен притисак на владу Бугарске коју предводе социјалисти", наводи се у тексту и додаје да је влада у Софији отворила "црвену путању Гаспрому" дајући дозволу за градњу Јужног тока.

ЕУ је, иначе, 3. јуна званично упозорила Софију у дугачком писму, које је комесар Уније за унутрашње тржиште Мишел Барније упутио бугарској влади, да даљом реализацијом пројекта Јужни ток нарушава низ правила ЕУ у енергетској сфери.

Та правила ЕУ забрањују, између осталог, произвођачима природног гаса да контролишу гасне цјевоводе (а Гаспром је добио право да то чини у Бугарској), а постоји и забрана давања пореских олакшица руском гасном монополисти, које су утврђене постојећим двостраним уговором Русије и Бугарске.

Правила ЕУ предвиђају, поред тога, спровођење отвореног конкурса за испоручиоце гаса из свих чланица ЕУ, а то Бугарска није испоштовала већ је, како тврди америчка агенција, спровела врло "сумњив конкурс за изградњу свог дијела Јужног тока, тако што је потенцијалним учесницима у том великом енергетском пројекту дато свега 10 дана да доставе своје пријаве".

На крају је читав посао добио, како се тврди у напису Блумберга, један руски бизнисмен, близак Путинов пријатељ, заједно са бугарским партнерима који, такође, имају јаке политичке везе са владајућом гарнитуром у Софији.

"Сада није вријеме да се са Русијом води бизнис као што обично бива", огласио се амерички амбасадор у Софији, Марси Рајс, уз напомену да је његова земља већ раније увела санкције против поменутог Путиновог блиског пријатеља и гасног бизнисмена, али и против компаније "Стројтрансгас", која би требало да обавља радове у Бугарској.

"Ми савјетујемо бугарским бизнисименима да не сарађују са онима који су већ подвргнути санкцијама САД", био је директан шеф америчке дипломатске мисије у Софији.

Бугарска штампа подсјећа да је у циљу појачаног притиска на бугарску владу у Софији боравила и "јака" делегација америчког Конгреса у којој је, између осталог, био и познати русофоб и заговорник најтврђег могућег става Вашингтона према Москви, Џон Мекејн, који је безуспјешно покушао да добије и америчке предсједничке изборе.

У Москви је, иначе, објављено да ће Русија покушати да ријеши спор са ЕУ око даље градње Јужног тока у наставку тространих преговора о испорукама гаса Украјини, који се обављају уз учешће и европског комесара за енергетику Гинтера Етингера.

Он је прошле седмице ставио до знања да су гасни преговори Москве, Кијева и Брисела сада ушли у "политичку раван", имајући у виду да се на истоку Украјине распламсавају сукоби који све више попримају обрисе грађанског рата.

"Све док Москва не призна владу у Кијеву ми не можемо приступити финалној фази наших (гасних) преговора", прецизирао је Етингер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.