Билион евра за раст привреде
Франкфурт - Европска централна банка (ЕЦБ) најавила је јуче највећи програм откупа обвезница из јавног и приватног сектора у својој историји како би подстакла привредни раст у еврозони и изборила се са све већом опасношћу од дефлације.
Први човјек ЕЦБ-а Марио Драги најавио је да ће та финансијска институција од марта мјесечно куповати обвезнице вриједне чак 60 милијарди евра. Одлука о квантитативним олакшицама, која је седмицама најављивана као деценијска, али се није знало колику ће новачну интервенцију изазвати, биће спровођена до септембра 2016. године, што значи да ће укупан откуп вриједјети више од билион евра. Износ који ће ЕЦБ употријебити већи је него што је најављивано уочи објављивања одлуке када се спекулисало са износом од око пола билиона евра.
Квантитативне олакшице су нестандардне мјере монетарне политике. Централна банка електронски израђује додатни новац којим купује финансијска средства. Циљ је стимулисати економију када стандардна монетарна политика постане неефикасна.
Оштра дебата о мјерама ЕЦБ-а вођена је и на Свјетском економском форуму у Давосу. Водећи економисти сукобили су се због одлуке ЕЦБ-а која је према оцјенама Њемачке мјера без преседана у борби против дефлације. Бивши гувернер њемачке централне банке Аксел Вебер истакао је да је Европа пропустила добру прилику како би урадила неке пријеко потребне ствари у далеко безбрижнијем окружењу и "протраћила" трогодишњу шансу како би спровела нужне економске реформе, јер је константно куповала вријеме за европске политичаре који би ријешили проблем, али они то нису учинили.
- Према мом мишљењу, ЕЦБ не смије ићи предалеко, јер са већим дјеловањем даје подстицај владама да раде мање - истакао је Вебер, који је 2011. године поднио оставку због противљења програму откупа обвезница.
Аверзија Њемачке према новом програму ЕЦБ-а појавила се и у изјави бившег економисте ЕЦБ-а Јиргена Штарка, који је рекао да су дефлаторни страхови у еврозони преувеличани и искоришћени као изговор за покретање нових контроверзних мјера.
Бивши члан Монетарног комитета Централне банке Енглеске Адам Посен изјавио је, међутим, да је пријетња од дефлације превелика како би била игнорисана.
- Опасност представљају људи који се противе програму квантитативног лабављења, који гријеше и покушавају да тај програм пропадне - изјавио је Посен, који је некада био велики присталица програма квантитативног лабављења.
За лабаву монетарну политику заложио се и предсједник Еврогрупе Јерун Дајселблум наводећи да је она кључна за стимулисање привредног раста ослабљене еврозоне.
- Акције ЕЦБ-а не ослобађају појединачне владе од реформисања њихових привреда - рекао је Дајселблум нарочито алудирајући на привреде Француске и Италије.
Јединствена европска валута евро пала је према долару само неколико минута послије објављивања ове одлуке. У ишчекивању одлуке ЕЦБ-а додатно су пале цијене нафте на свјетском тржишту, а очекује се њено додатно појефтињење.
- Ефекти слабијег евра ће се прелити на нафту која ће тако постати скупља за европске земље. Ипак, гледано на дужи рок, ако мјере донесу опоравак еврозоне, то ће дефинитивно побољшати тражњу нафте у том региону - изјавио је представник сингапурске компаније "Филип фјучерс" Данијел Анг.
ЕЦБ је прије објављивања одлуке о откупу државних обвезница на првом засједању у овој години задржао референтну каматну стопу на 0,05 одсто. (Агенције)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
