Бијели лук из Албаније и Кине потиснуо домаћи род

Јана Кезић
Бијели лук из Албаније и Кине потиснуо домаћи род

БАЊАЛУКА - Да се мали број пољопривредника у Српској одлучује за производњу бијелог лука, показује податак да је у БиХ за пола године увезено скоро 231.000 килограма овог поврћа, што је за око 37 тона више него у истом периоду лани. Они који су се ипак одлучили за производњу кажу да су задовољни квалитетом и родом.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, за шест мјесеци ове године увезен је бијели лук у вриједности од 559.925 КМ. Највише га је стигло из Албаније и то 49.456 килограма у вриједности од 164.114 КМ. Осим тога, бијели лук је на домаће тржиште стизао још и из Египта, Кине, Турске, Шпаније, Сирије, Србије, Италије и Холандије.

У истом периоду прошле године БиХ је увезла 194.090 килограма бијелог лука, чија је вриједност 494.001 КМ. Подаци показују да је и током тог периода највише увезено из Албаније у количини од 53.239 килограма у вриједности од 166.414 КМ.

Домаћи произвођачи бијелог лука кажу да је за производњу требало више новца него прије, јер су цијене ђубрива и репроматеријала знатно скочиле.

- Производња је скупља него прије, а засијао сам га на површини од око два дунума - рекао је за “Глас Српске” Драган Јелчић из Кукоља код Српца.

Додао је да је лани сијао веће површине, али да је од тада све поскупјело.

- Без обзира што је ријеч о квалитетном луку који није прскан хемијом, када се дође до фазе продаје, купце морамо буквално молити да купе. Род је добар, али нам је проблем пласман и продаја - рекао је Јелчић. Додао је да је цијена већ 25 година иста - пет марака по килограму.

Петар Шолак на породичном имању у Герзову надомак Мркоњић Граду бијели лук узгаја на четири дунума.

- Нисмо још извадили све количине, али оно што јесмо род је добар. Извађена је мало раније врста -  босут, а нашу домаћу врсту вадили смо око Илиндана - рекао је Шолак. 

Кише које су протеклих мјесеци данима падале, како каже, нису значајно утицале на квалитет, а цијена ће бити 15 КМ по килограму.

- Потражња је добра, јер свако тражи домаће и здравије, али генерално производња је скупља него прије. На примјер, сјеменски лук босут је био 18 КМ по килограму, а до прије неколико година девет КМ - рекао је Шолак.

Предсједник Удружења повртара Републике Српске Дарко Илић каже да се у Српској генерално производе мање количине бијелог лука, од чега највише у Херцеговини.

- Ми овдје немамо, а нисмо никада ни имали ту традицију садње бијелог лука. Било је ту покушаја када је нека екстремно висока цијена, па су људи покушавали да саде бијели лук, међутим нисмо никада овладали том технологијом - рекао је Илић.

Град

Што се тиче црвеног лука, Дарко Илић каже да је у неколико села он скоро сав уништен од града.

- Имамо још неке количине прекозимског лука који је добар и који се вади, али овога за јесен ће бити “жесток” мањак - рекао је Илић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана