БиХ зависи од увоза, спас у залихама

Успостављање обавезних резерви нафте и нафтних деривата у складу са директивом, сигурност снабдијевања и тржиште нафтних деривата у региону била је тема којом је у петак у Требињу затворен трећи Самит енергетике 2022. у организацији Електропривреде РС и компаније СЕТ уз подршку Владе Српске, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ и Секретаријата Енергетске заједнице ЕУ.

Помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ за енергетику Адмир Софтић рекао је да је БиХ земља потписница енергетске заједнице од 2006. године и да је обавезна до краја године успоставити обавезне резерве нафте.

- Проблем јесте у усаглашавању модела с обзиром на то да нема сагласности између ентитета, односно Република Српска тренутно не прихвата постојећи понуђени модел који је дат директивом, али и то је тема о којој ће бити ријечи у априлу на састанку ресорних министара са свих нивоа власти гдје би требало да се усагласимо око модела. Став Министарства јесте да нема никаквог преноса надлежности тако да би веома брзо могли да кренемо са формирањем резерви нафте - тврди Софтић.

Систем је, каже, замишљен тако да би резерве нафте биле у ентитетима, с тим да би на нивоу БиХ било координационо тијело које би имало увид у потрошњу и обнављање резерви, а користили би се домаћи терминали и “Рафинерија нафте Брод”.

Један од панелиста на ову тему био је и директор “Крајинапетрола” Милован Бајић. Подвукао је да се свакодневно смјењују информације на тржишту те да су цијене готово удуплане.

- Нисмо ни сањали да ћемо видјети на пумпама да цијена премашује и три марке по литру горива. У овом моменту је важно веома и снабдијевање. Ми у потпуности зависимо од увоза. И да ради рафинерија зависила би од увоза нафте - рекао је Бајић. Налазимо се, како је рекао, у компликованој ситуацији.

- Мјере којима се прибјегава морају да буду избалансиране и недоносене ад хок јер ако дуго трају изазивају контраефекат. Без обзира на европске директиве добро је имати резерве које на краће стазе могу да спасе ситуацију. Ипак, дугорочно тешко да је могуће само на резервама развијати будућност - рекао је Бајић.

Руководилац Сектора за јавне набавке и правне послове у Агенцији за обавезне резерве нафте Сјеверне Македоније Весна Крстић нагласила је да нафте има довољно и да не постоји нафтна криза.

- Цене су превисоке, а оне зависе од цене сирове нафте на берзи тако да се ту не може више учинити - рекла је Крстићева.

Теме

Стручњаци из БиХ и региона су током Самита размијенили мишљења на укупно десет панела. Разговарало се, између осталог, о декарбонизацији енергетског сектора западног Балкана, путевима и динамици транзиције електропривреда у региону, развоју регионалне гасоводне инфраструктуре, цијени струје и изазовима даљње либерализације тржишта електричне енергије те развоју инфраструктуре за електромобилност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.