БиХ удвостручила резерве злата

- Централна банка БиХ је током ове године повећала износ злата у свом портфолију за 32.000 унци, те сада располаже са 64.000 унци злата, чија се тржишна вриједност стално мијења. Тржишна цијена злата је 18. новембра износила 1.722,35 долара по унци, а вриједност злата у портфолију ЦБ БиХ 110.230.400 америчких долара - навели су у Централној банци.

С обзиром на то да су централне банке широм свијета током посљедњих мјесеци купиле рекордне количине злата у посљедњих 40 година, те ће, према одређеним процјенама, до краја године купити још 340 тона овог племенитог метала, у ЦБ БиХ су истакли да евентуална одлука о куповини, односно продаји злата у идућем периоду зависи од тржишних кретања и ставова Инвестицијског комитета и Управног савјета ове институције.

Према тајном истраживању Свјетског савјета за злато, само у трећем тромјесечју ове године централне банке су купиле 148,4 тона злата, а до краја године ова количина би могла да се увећа на 450 тона.

Свјетска тражња злата је у трећем тромјесечју, како наводи агенција Блумберг, порасла за шест процената на годишњем нивоу.

Инвеститори су за три мјесеца купили 1.093 тоне племенитог метала за 57,7 милијарди долара, а најактивнија куповина забиљежена је у Европи, гдје је купљена 468,1 тона овог племенитог метала.

Вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић је истакао да је ниво злата од 64.000 унци у портфолију Централне банке и даље релативно скроман износ.

- Злато је практично некаматоносна актива, у смислу да за разлику од депозита или хартија од вриједности нема уговорених плаћања и редовног приноса на та улагања. Инвеститори обично улажу у злато, зато што сматрају да је оно сигурније у односу на друге инструменте, а евентуални ефекат се може остварити уколико дође до раста тржишне вриједности злата - истакао је Божић.  

Он је додао да су велике централне банке препознале сигурност улагања дијела својих девизних резерви у злато, те да су њихови разлози мотивисани сигурношћу улагања.

- Централна банка БиХ је релативно мала, тако да је и удио девизних резерви које имамо у злату врло низак. Приликом доношења одлука о томе како улагати девизне резерве водимо рачуна прије свега о сигурности улагања - истакао је Божић.

Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић такође додаје да је повећање резерви злата реално с обзиром на тренутне нестабилне прилике на свјетском тржишту, јер чим дође до нестабилности на тржишту, цијена злата расте.

Злато важи за "заштитну активу", чија тражња расте у условима нестабилности финансијских тржишта. Резерве злата у централним банкама учествују са око 17 процената у укупним количинама племенитог метала у промету.

Тражња злата

Тражња злата је међу европским инвеститорима порасла за 33 процената. Индија је купила 78 тона, а Кина 62,2 тоне. Раст куповине у трећем тромјесечју резултат је пада цијена у септембру ове године. За мјесец цијена злата на берзама је опала скоро 20 процената, на 1.550 долара за фину унцу, односно 31,1 грам. Инвеститори су продавали племените метале како би покрили губитке остварене на другим финансијским тржиштима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.