БиХ на рубу рецесије, јавна потрошња мора бити смањена

- БиХ је на рубу рецесије, ако је рецесија већ није и захватила. Јавна потрошња мора бити смањена, уз повећање инвестиција, али и очување потреба социјално осјетљивих категорија становништва -- рекла је Абро током конференције “Пут ка опоравку – Одговор на кризу”, чији је организатор Центар за политику и управљање.

Према њеним ријечима, реформа јавног сектора је болна, али је неопходна за будућност грађана БиХ, младих посебно.

Она сматра да је неодрживо да плате у јавној администрацији износе 13 одсто бруто домаћег производа, због чега је неопходно успостављање ефикасне контроле смањења плата и других бенефиција и давања која оптерећују финансијску стабилност јавног сектора у БиХ.

Она је упозорила да је превисока и стопа од 10,2 одсто учешћа трошкова пензија у укупном БДП-у, што би требало да буде преполовљено.

- Проблеме ствара и велики број лица који одлазе у пријевремену пензију - оцијенила је Абро и додала да у БиХ мора бити продужена старосна граница за одлазак у пензију.

Представник ММФ-а у БиХ Милан Цуц констатовао је да искуство БиХ слично као и у другим земаљама у региону када је ријеч о проблемима у јавном сектору и негативним посљедицама глобалне економске кризе, те модалитетима њеног превладавања, с циљем бржег економског опоравка.

Он је подсјетио да је ММФ 2009. године добио позив да помогне финансијску консолидацију БиХ.

Према његовим ријечима, дефицит је тада у БиХ износио шест одсто БДП-а, а данас је ријеч о три одсто.

Цуц је навео да су главни елементи финансијске консолидације БиХ фискална одрживост, старење становништва, макроекономска стабилност, јавне плате и запошљавање, величина јавног сектора власти итд.

Он је оцијенио да БиХ има слабу политику запошљавања, непримјерену модерном времену, и упозорио на високе трошкове запошљавања, односно отварања новог радног мјеста.

Учесници данашње конфернције усагласили су се да се глобална економска криза снажно одражава на БиХ, као и да се предкризни раст БиХ, као и већине земаља у окружењу, заснивао на снажној домаћој потрошњи и резултујућем ниском нивоу домаће штедње, те растућим спољним дугом, изазваним јаким приливом страних кредита.

Огранизатор скупа, ЦПУ, понудио је на разматрање учесницима документ “Утицај међународне кризе и кључни изазови економије БиХ”, који нуди низ препорука попут потребе брзог активирања већ одобрених кредитних средстава, посебно у сектору транспортне инфраструктуре.

Тај документ обихвата и отклањање препрека за активирање расположивих средстава, а које се првенствено односе на израду пројектне документације, транспарентно и ефикасно провођење тендерских процеса, брзу експропријацију земљиштва, те постизање политичког консензуса везано за стратешка улагања у енергетски сектор.

За повећање страних инвестиција и смањење незапослености БиХ треба да побољша пословну климу, поједностави порески систем и коначно успостави кредибилан план приватизације.

Препоруке укључују и неопходост смањења трошкова у јавном сектору, посебно плата и бенефиција у ионако гломазној и неефикасној администрацији.

Што се тиче спољног дуга БиХ, препоручено је да даљем задуживању треба приступити крајње опрезно, уз задужење искључиво за јавне инвестиције.

Препоручено је, такође, да институције БиХ и ентитета треба да инсистирају на већој и тјешњој координацији макроекономских и фискалних политика, што је тренутно на веома ниском нивоу.

Aбреу: Aранжман са ММФ-ом неопходан али не и довољан

Шеф Свјетске банке у БиХ Анабела Абреу изјавила је да ће, ако Борд директора ММФ-а у сриједу, 26. септембра, у Вашингтону одобри БиХ нови аранжман, то бити неопходан, али не и довољан услов за буџетску подршку Свјетске банке.

- Постојање активног аранжмана са ММФ-ом обезбјеђује стабилан средњорочни макроекономски оквир за БиХ. Стабилан средњорочни макроекономски оквир отвара могућност буџетске подршке Свјетске банке у износу до 200 милиона долара, међутим, то је неопходан али не и довољан услов за буџетску подршку Свјетске банке - појаснила је Абреу.

Према њеним ријечима, да би средства Свјетске банке била одобрена, потребно је направити реформе јавне потрошње, првенствено у ентитетима.

Абреу каже да је неопходно, прије свега, боље усмјерити готовинске трансфере ка сиромашним категоријама становништва, рационализовати и транспарентије управљати фондом плата у јавном сектору, те провести реформе пензионог система да би били одрживи.

- Ово су важна питања и за провођење оваквих реформи потребна је сагласност социјалних партнера и спремност на промјене друштва у цјелини - истакла је Абреу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.