БиХ и Србија руше препреке за извоз

Маријана Миљић
БиХ и Србија руше препреке за извоз

Београд - Споразум о успостављању регионалне зоне слободне трговине (ЦЕФТА) је зрео за промјене, а у њих ће прве кренути БиХ и Србија, које ће уклонити баријере и тиме привредницима олакшати трговину.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је јуче на крају министарске конференције „ЦЕФТА недјеља“ у Београду да је сазрело вријеме за ЦЕФТА плус.

- Мислим да је сазрело вријеме да ЦЕФТА дамо нову димензију. БиХ је близу постизања договора са Србијом о уклањању свих евидентираних баријера. То би требало да олакша трговину и да она буде једноставнија и бржа и без дугих задржавања на граници. Вјероватно ћемо већ идућих дана тај споразум и озваничити и тиме изаћи у сусрет захтјевима привредника из БиХ и Србије - рекао је Шаровић и додао да је ЦЕФТА и са проблемима оправдала постојање.

Привредници истичу да што прије треба уклонити баријере које коче извоз у чланице ЦЕФТА.

- Постоје ванцаринске баријере, које никада нису биле са наше стране, већ су се појављивале од стране других земаља. Посебно је то било изражено док је Хрватска била чланица ЦЕФТА прије него што је ушла у ЕУ. И са Србијом имамо проблема. Увијек нешто нађу да бисмо ми изгубили континуитет у извозу, а чим прекинемо са извозом два-три мјесеца губимо и посао. Циљ ванцаринских баријера и јесте да стране добављаче учини нестабилним и несигурним за испоруку робе. То морамо прекинути. Склапали смо договоре, али су они стално кршени и надам се да то неће бити случај и овај пут  - рекао је потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић.

Србија је сагласна да ЦЕФТА треба унаприједити, а министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић истиче да треба ићи у правцу формирања заједничког економског простора.

- Камиони у региону на границама чекају од седам до 48 часова, док је просјечно задржавање у Грузији седам минута. Губимо 26 милиона часова годишње због чекања камиона с робом на границама. За разне врсте услуга на граничним прелазима плаћамо годишње око 800 милиона евра, што је један одсто бруто домаћег производа земаља регије. Чланице ЦЕФТА морају донијети одлуку да ли ће чекати да политика ријеши проблеме или ће нешто учинити за привреднике. Влада Србије спремна је да учини корак више и да идемо у формирање заједничког економског простора - каже Љајић.

БиХ је потписала споразум о ЦЕФТА 2006. године, што јој је тада омогућило трговинске повластице са Србијом, Хрватском, Црном Гором, Македонијом, Албанијом, Молдавијом, Румунијом, Бугарском и самопроглашеним Косовом. Због уласка у ЕУ чланство у ЦЕФТА од тада су изгубиле Хрватска, Бугарска и Румунија.

Вриједност трговине

Блок ЦЕФТА је друго по значају тржиште за БиХ након ЕУ. БиХ је у земље чланице ЦЕФТА у првих десет мјесеци ове године извезла робу вриједну 1,462 милијарде марака, што је за 30,6 одсто више него у истом периоду 2016. године. Увоз је истовремено повећан за 11,8 одсто на 1,898 милијарди КМ. Покривеност увоза извозом износила је 77 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана