БиХ гора од Грчке по наплати кредита
БAЊAЛУКA - БиХ је по ненаплативости кредита лошија чак и од Грчке, иако ова земља већ мјесецима грца у дужничкој кризи, а по овом параметру, од БиХ су боље и Хрватска, Мађарска и Пољска.
Ово је показала анализа коју је објавио портал "Мој-банкар.хр", а према којој, од укупно 14 земаља, највише ненаплаћених кредита има Србија, затим Украјина, Бугарска, па Румунија.
Слиједи Словенија, која има више ненаплаћених кредита од БиХ. По овом параметру, БиХ је нешто лошија од Хрватске, чије банкарско тржиште је почетком 2011. године имало од 11 до 12 одсто ненаплативих кредита.
У анализи стоји да је криза која је захватила регију прије четири године, резултовала смањењем трговине, индустријске производње, те потом и смањењем броја запослених у готово свим земљама у региону.
- Такви макроекономски трендови резултовали су и повећањем ненаплативих кредита код банака које су прије кризе агресивно повећавале свој портфељ кредитних пласмана - наводи се у анализи.
Aнализа показује да је регија источне Европе посебно погођена тим трендом, док СAД и земље еврозоне, које имају виши степен аутономности монетарне политике, исказују релативно мање стопе ненаплативих кредита.
- Према овој анализи, тренутне стопе ненаплативих кредита у највећем броју земаља регије бар двоструко су више него што су износиле прије кризе, односно у 2007. години - наводи се у анализи.
Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић је истакао да је према евиденцијама удружења 11,8 одсто кредита у БиХ ненаплативо.
- Ненаплативост кредита је велики проблем, који је ескалирао у вријеме кризе. Рецесија је имала огромне посљедице, које се огледају у повећаним издвајањима за кредите који се не могу уредно отплаћивати - истакао је Мишић.
Он је додао да у БиХ у структури ненаплативих кредита много веће учешће имају кредити дати правним лицима, док је учешће кредита становништву знатно мање.
Економски аналитичар Зоран Павловић додаје да 11,8 одсто ненаплативих кредита у БиХ није драстично велики проценат, јер су, како је истакао, кредити у БиХ прилично "завезани" хипотекама које су дали, тако да се свако ко се задужио, ипак на сваки начин бори да врати дуг.
- Предузећа која су се задуживала и инвестирала, како би створила веће могућности да раде и више зараде, то нису могла практично реализовати, јер је смањена куповна моћ становништва, што је довело у питање враћање кредита поменутих предузећа - објаснио је Павловић.
Зачарани круг
Павловић је истакао да успоравање привредног живота утиче на кризу, као што је криза изазвала успоравање привреде, те да је у таквим условима неопходно изнаћи рјешење како би се ненаплативи кредити свели на што мањи ниво.
- То је нешто што се у економији зове зачарани круг. Да би изашле из тог круга, богате земље појефтињују кредите и врше репрограме онима који имају потешкоће у сервисирању тих дугова - истакао је Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
