Бесцарински увоз робе из Хрватске у БиХ или санкције
Сарајево - Власти Босне и Херцеговине остају на становишту да су неприхватљиви захтјеви Европске комисије за измјене привременог трговинског споразума којима би се тржиште БиХ отворило за бесцарински увоз производа из Хрватске, објавила је данас Дирекција за европске интеграције која дјелује при Савјету министара БиХ.
Ова реакција је услиједила након што је из делегације ЕУ у Сарајеву 22. октобра стигло упозорење да се БиХ суочава с могућношћу увођења трговинских санкција уколико не прилагоди свој трговински споразум с Унијом до краја 2015. и тако обезбиједи Хрватској равноправан третман при извозу њене робе с осталим чланицама Уније.
Из делегације ЕУ саопштено је да је ријеч о техничким, односно математичким прилагођавањем трговинских квота чији је циљ да се обезбиједи што мањи поремећај у устаљеном трговању.
То значи да, уколико је БиХ одобрила годишњу квоту од 1.000 тона производа за слободан увоз из ЕУ, а бесцарински увоз из Хрватске у ту земљу је у складу са правилима ЦЕФТА износио 100 тона, нова прилагођена квота за бесцарински увоз из проширене ЕУ, односно њених 28 умјесто ранијих 27 држава-чланица, сада износи хиљаду и сто тона.
Такве квоте расподјељују се на основу редослиједа поднесених захтјева, што значи да у њима може учествовати било која држава-чланица ЕУ, а не нужно Хрватска.
"Оваква прилагођавања раде се у оба смјера и с обостраним повећањем квота и зато тврдње о неправедности квота на штету БиХ иду у погрешном правцу", навели су из делегације ЕУ у БиХ.
Подсјећају и како је методологија ЕУ за прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању, односно његовог трговинског дијела на основу традиционалне трговине прихваћена од свих држава западног Балкана осим БиХ.
Из Дирекције за европске интеграције БиХ сада тврде да је БиХ адекватно и благовремено омогућила примјену одредби привременог споразума и на Хрватску као нову чланицу ЕУ на основу одлуке Предсједништва БиХ из јуна 2013.
"Све осим техничог прилагођавања за БиХ представља битне измјене споразума које би биле у супротности с узајамношћу и обостраним интересом као основом односа уговорних страна", стоји у саопштењу ДЕИ БиХ.
У Сарајеву тумаче да методологија "традиционалне трговине" коју заговара Европска комисија за БиХ није обавезујућа јер није садржана у одредбама привременог споразума, а уз то би се односила на производе који уопште нису обухваћени привременим споразумом.
Власти БиХ оцјењују да су већ аргументовано доказале да се на петнаестак производа, углавном прехрамбених, мора задржати царинска заштита при њиховом увозу у ту земљу.
О томе, како наводи ДЕИ, у земљи постоји потпуни консензус политике и пословне заједнице и од таквог се приступа неће одустати.
Произвођачи млијека из БиХ данас су од власти у тој земљи затражили да додатно пооштре режим увоза млијека и млијечних производа из држава-чланица ЕУ односно да наметну додатна увозна давања за млијеко и млијечне производе.
Из ентитетских удружења која окупљају произвођаче млијека од Министарства спољне трговине БиХ затражили су увођење тзв. прелевмана на основу којих би увозници из ЕУ плаћали додатну увозну таксу.
Такве захтјеве у потпуности је подржало и Министарство пољопривреде Републике Српске.
"Тражимо доношење мјера за ограничавање увоза млијека, млијечних производа, воћа и поврћа", стоји у изјави тог министарства уз објашњење да БиХ може донијети такве мјере на основу раније донесене одлуке о заштити домаће производње од прекомјерног увоза којом је предвиђена и могућност наметања посебних увозних дажбина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
