Белгија и Француска заплениле руску имовину

Француска је

Раније је објављено да су белгијски извршитељи у сриједу извјестили белгијске, руске и међународне компаније о замрзавању руске имовине у тој земљи, на захтјев бивших акционара ЈУКОС-а, преноси Спутњик.

„Бивши акционари ЈУКОС-а издејствовали су заплијену имовине Русије, не само у Белгији већ и у Француској", саопштио је „Форбс" у четвртак, позивајући се на извор близак бившим акционарима. 

Русија ће предузети законске мјере ако приликом доношења одлуке о заплијени руске имовине у Белгију буде било повреда, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Још нисам видио документа. То треба ријешавати у судском поступку. Ако постоје повреде закона, ми ћемо предузети законске кораке", изјавио је Лавров.

Помоћник предсједника Андреј Белоусов изјавио је да Русија очекује да ће након Белгије један број земаља почети да замрзава руске државне активе. Министар правде Русије Александар Коновалов изјавио је почетком јуна да се Русија припрема да спречи противзаконите покушаје заплијене државне имовине у иностранству због одлуке арбитражног суда из Хага по предмету бивших акционара ЈУКОС-а.    

Француска банка ради на проблему

„Француско законодавство замрзло је рачуне руских компанија којима управља француска филијала ВТБ, друга по величини банка у Русији", директор Андреј Костин рекао је за РБК. Дипломатски рачуни су замрзнути накратко, али су од тада откључани.

„Од овог јутра Шдипломатски рачуниЋ су одмрзнути… Износи су мали, неколико десетина хиљада евра, ШалиЋ рачуни руских компанија су и даље замрзнути", шеф банке је цитиран. „Ми сада  радимо са својим адвокатима на проблему."

Обим замрзнутих средстава Русије је безначајан

„Потребно је узети у обзир ризике заплијене руске имовине у другим земљама, укључујући ЕУ и САД", изјавио је новинарима Министар за економски развој Русије Алексеј Уљукајев, коментаришући заплијену руске имовине у Француској и Белгији.

„Он (обим заплијењене имовине) је незнатан. Нема озбиљног финансијског ресурса. Сама чињеница је, наравно, непријатна. Заиста, може се очекивати ширење таквих акција", рекао Уљукајев.

„Ми треба да процјенимо ризике, и ја сматрам да они постоје", додао је он, нагласивши да ризици заплијене постоје и у земљама ЕУ, и у САД и другим земљама.    

Још 2003. године руска пореска служба оптужила је ЈУКОС да је утајивао порез тако што је преко „кептив" компанија које је регистровао по регионима Русије користио пореске олакшице. Тада је још процијењено да је ЈУКОС био дужан да плати 700 милијарди рубаља, односно око 20 милијарди долара по тадашњем курсу. С обзиром да ЈУКОС тада није био у могућности да исплати сва потраживања, био је покренут стечајни поступак, а активи компаније продати на берзи. Акционари нису били сагласни са том одлуком те су се обратили арбитражном суду у Хагу са тужбом да им се исплате компензације за, како су рекли, експропријацију предузећа. Европски суд за права човјека је у јулу 2014. године установио да је Русија дужна бившим акционарима да исплати 1,86 милијарди евра. Руско Министарство правде је тада саопштило да је одлуку Суда немогуће објаснити правном логиком. То није први пут да је руска државна имовина замрзавана. Још 1993. године Луксембуршки суд је замрзнуо руске активе у низу западних банака након што је швајцарска фирма „Нога" добила спор због непоштшвања уговора који је имала са руском Владом о испоруци производа широке потрошње у замјену за нафтне деривате. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.