Банке зарадиле 52,4 милиона КМ

Према подацима Агенције, у првих девет мјесеци ове године добит је остварило свих десет банака у Српској.

- Укупни бруто кредити од јануара до краја септембра ове године износе 4,5 милијарди марака и имају стопу раста од седам одсто у односу на исти период лани, када су бруто кредити износили 4,2 милијарде марака - навели су у Агенцији за банкарство.

Неквалитетни кредити у првих девет мјесеци ове године износе 544,2 милиона КМ и имају стопу пада од 23 одсто у односу на крај септембра 2011. године, када су износили 708,7 милиона КМ.

Неквалитетни кредити чине 12,03 одсто од укупних кредита, док су у истом периоду прошле године чинили 16,84 одсто.

- Неквалитетни кредити правних лица у првих девет мјесеци износили су 338,5 милиона КМ и имају стопу пада од 34 одсто у односу на исти период 2011. године, те учествују са 11,94 одсто у укупним кредитима правних лица. На крају септембра прошле године ови кредити чинили су 20,03 одсто кредита правних лица - казали су у Агенцији.

С друге стране, неквалитетни кредити физичких лица износе 205,7 милиона КМ са стопом раста од пет одсто у односу на исти период 2011. године.

- Неквалитетни кредити ове категорије чине 12,2 одсто од укупних кредита физичких лица, док су на крају септембра прошле године чинили 11,88 одсто - истакли су у Агенцији.

Највећи износ неквалитетних кредита, чак 69 одсто су кредити за општу потрошњу.

Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Александар Стојановић рекао је да су за све већи профит банака "криве" Централна банка БиХ и агенције за банкарство које су допустиле "слободно тржишно такмичење и формирање каматних стопа на бази наводно неког ризика".

- Тржишту је потпуно препуштена висина каматне стопе. Нигдје на свијету нема да се препусти монополистички положај и да неко има толике добити и профите. Менаџери ових институција имају плате од 150.000 марака годишње - рекао је Стојановић. Он је истакао да се од укупног прихода банака много средстава односи на услуге, од уплатница, обраде кредита, те затварање кредита.

- У структури њихових прихода око десет одсто чине услуге за ништа - истакао је Стојановић и додао да је само за затварање кредита потребно издвојити од 500 до 600 КМ.

Према његовим ријечима, податак да чак 69 одсто неквалитетних кредита чине кредити за општу потрошњу показује да људи немају од чега живјети, те да узимају кредите како би преживјели.

- Највећим дијелом то су кредити којим се враћају стари дугови - рекао је Стојановић и истакао да се кредити данас дају само солвентним, односно сигурним платишама, онима који су на буџетима и имају сигурну плату.

Камате

Из Удружења банака БиХ прошле седмице најавили су да би комерцијалне банке у будућем периоду могле повећати каматне стопе на кредите.

- Разлози за повећање каматних стопа, између осталог, су изузетно високе цијене на тржишту капитала због лошег кредитног рејтинга БиХ као и благо повећање каматних стопа на депозите - рекао је раније извршни секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић.

Економиста Зоран Павловић каже да за најављено поскупљење кредита нема пуно основа, јер се стање у привреди не поправља, док са друге стране расте добит банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.