Банке у Српској зарадиле више од 147 милиона КМ

Анита Јанковић Речевић
Банке у Српској зарадиле више од 147 милиона КМ

БАЊАЛУКА - Банкарски сектор у Републици Српској остварио је за девет мјесеци ове године нето добит од 147,3 милиона марака што је за 32 милиона КМ више у односу на исти период лани, а економисти наводе да је пунија каса превасходно резултат раста каматних стопа.

Показују то најновији подаци из извјештаја о стању у банкарском сектору Српске који је јуче објавила Агенција за банкарство РС.

У извјештају је наведено да су укупни приходи банака на крају септембра ове године износили 477,6 марака, док су у трећем кварталу лани били тањи за око 76,6 милиона марака. Банке су само од камата оствариле приход од готово 300 милиона КМ.

Када су у питању расходи, извјештај Агенције показује да је и ту дошло до раста па је тако банкарски сектор за девет мјесеци ове године имао трошак од 317,2 милиона марака, а годину раније у упоредном периоду та бројка износила је 277,1 милион КМ.

Према подацима Агенције за банкарство, укупни кредити у посматраном периоду износили су 5,931 милијарди марака. Од укупног износа, на кредите становништва односи се 2,990 милијарди марака, а да су грађани ове године и те­ како од банака посуђивали новац показује податак да је њихова задуженост лани у истом периоду била тешка 2,924 милијарди.

Највећи износ задужености отпада на ненамјенске кредите и то 1,792 милијарди марака, а занимљиво је да грађани Српске од банака нису посудили ниједну марку за куповину хартија од вриједности.

Из анализе пословања видљиво је да је у посматраном периоду повећана и ефективна каматна стопа, која је на крају септембра ове године износила 6,93 одсто, док је у истом периоду лани износила 6,03 процента. 

Извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац каже за “Глас” да је банкарски сектор у цијелом свијету ове године остварио значајно повећање добити па тако и банке у Српској.

- То се десило превасходно због повећања каматних стопа, ишли су им на руку поремећаји на тржишту. С друге стране,  Агенција за банкарство РС, за разлику од других и инсистирања ММФ-а, је на неки начин банке демотивисала да повећавају каматне стопе у складу са растом еурибора што је заштитило клијенте. То се ево на крају показало као исправна одлука, јер банкарски сектор и даље послује позитивно - казао је Грабовац.

Он је додао да је банкарски сектор Српске један од најстабилнијих дијелова привредног система, али и најуређенијег у смислу контрола.

- Захваљујући томе на минимум је сведена могућност за шпекулативне активности које би довеле до значајних потреса у појединим банкама, а тиме у том сектору уопште. С друге стране, банке су у периоду послије свјетске економске кризе имале лоших пласмана које су током каснијих година чистили из својих биланса, продавали спорна потраживања и након тога су почели стварати добит - појаснио је он. 

Када је у питању улагање у хартије од вриједности, Грабовац каже да ће проћи још времена да се грађани одлуче на тај вид инвестиција.

- Мора се радити на финансијском описмењавању грађана, да им се објасни да је улагање у поједине хартије од вриједности поготово државне обвезнице веома сигурно и да доноси врло често веће приносе него држање новца у виду орочених депозита - навео је Грабовац.

Штедња

Извјештај Агенције за банкарство показује да су грађани Српске на крају девет мјесеци ове године имали штедњу тешку 2,496 милијарди марака, док су лани у истом периоду у банкама чували 2,365 милијарди КМ.

Депозити у банкама у Српској на крају деветог мјесеца ове године били су тешки 7,543 милијарде КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана