Банке удуплале профит

Према подацима наведеним у годишњем извјештају, седам банака исказало је нето добит у укупном износу од 122,8 милиона КМ, док је једна банка исказала нето губитак у износу од 7,3 милиона КМ.

Депозити као најзначајнији извор финансирања банака са учешћем од 77,8 процената у укупној пасиви износили су 7,5 милијарди КМ и забиљежили су раст од 983,3 милиона КМ или за 15 одсто у односу на крај 2020. године. У Агенцији за банкарство наводе да је на раст депозита највише утицао раст депозита Владе и владиних институција због прилива од емитованих обвезница, као и повучених транши од Међународног монетарног фонда (ММФ). Осим депозита, порасла је и штедња, али и задуженост. Према подацима наведеним у извјештају, штедња становништва, укључујући и текуће рачуне, износила је четири милијарде КМ и била је већа за 11 одсто у односу на крај 2020. године.

- Орочена штедња чинила је 71,2 одсто укупне штедње и задржала је исти ниво, док је штедња по виђењу без текућих рачуна грађана чинила 26,2 одсто укупне штедње грађана и била је већа за 14 процената у односу на крај 2020. године. Штедња грађана по виђењу и средства на текућим рачунима континуирано кроз више извјештајних периода имају раст, док учешће орочене штедње опада - стоји у извјештају Агенције за банкарство.

Када је ријеч о задужености, укупни кредити на крају прошле године износили су 5,7 милијарди КМ, што је за четири одсто више у односу на крај 2020. године.

- Највеће учешће у укупним кредитима, 49 одсто, и даље имају кредити дати становништву који су износили 2,8 милијарди КМ и били су већи за девет процената, док су кредити дати приватним предузећима порасли за три процента - наведено је у извјештају.

Економиста Марко Ђого истиче за “Глас Српске” да сви ови подаци показују да је банкарски сектор у Српској здрав.

- Потребно је имати у виду да је на ове импресивне стопе раста утицао пад из 2020. године коју је обиљежила пандемија вируса корона, тако да је ово сада на неки начин повратак на преткризни ниво - рекао је Ђого.

Додао је да, када је ријеч о кредитима, не треба заборавити да је Агенција за банкарство у вријеме короне реаговала ванредним мјерама и омогућила банкама да кредитирају и привредне субјекте који су били у проблемима.

- Уз све то, у корони није ни дошло до пада кредита. Наведена стопа раста задужења је на нивоу оне какву смо имали у годинама прије короне - казао је Ђого.

Неквалитетни кредити

Према подацима Агенције за банкарство РС, неквалитетни кредити лани су износили 226,8 милиона КМ и у односу на годину раније мањи су за 21 одсто. У извјештају је наведено да је учешће неквалитетних кредита са 5,2 одсто, колико је износило на крају 2020. године, лани пало на четири процента.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.