Банке брину о себи а не о клијентима
СAРAЈЕВО - Банке у БиХ морају у фокус вратити клијента и почети да граде партнерски однос са њим, јер је криза показала да су банке више рачуна водиле о себи, него о клијентима, изјавио је јуче гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић.
Он је истакао да у банкарском сектору у БиХ постоје проблеми са неквалитетним кредитима који су на нивоу од 11,6 одсто, пренијеле су агенције.
Говорећи о приватним предузећима, Козарић је навео да су каматне стопе у БиХ у благом паду, док за грађане биљеже благи раст.
- Забиљежен је благи кредитни раст од око четири одсто и то према сектору приватних предузећа. То није довољно и има простора за мало храбрији кредитни раст, али је чињеница да банке управљају ризицима мало пажљивије и да су перспективније - оцијенио је Козарић на округлом столу о теми "Перспективе и ограничења развоја финансијског сектора у БиХ" одржаном у Сарајеву.
Он је навео да су банке у првом кварталу ове године пословале позитивније и упозорио да је микрокредитни сектор изгубио социјалну димензију, те да су овим кредитима углавном покривени сектори пољопривреде и трговине.
- Велики је степен ненаплативности кредита - више од 25 одсто, а јако су високе каматне стопе, које износе више од 25 одсто, што је неодрживо. Они се морају хитно кориговати - упозорио је Козарић.
Лизинг компаније биљеже благи опоравак, међутим, Козарић сматра да проблем представља чињеница да ове компаније посуђеним средствима кредитирају своје клијенте, што је такође један од ризика.
Козарић је додао да су финансијске институције у БиХ изложене глобалном кретању и да све што се дешава у Грчкој може имати утицаја у БиХ посредством одређених њемачких и француских банака.
Кутле
Банкарски сектор у БиХ почиње да се опоравља и биљежи прве узлазне параметре, након што је у првој половини ове године доспио на дно рецесије, оцијенио је предсједник Удружења банака БиХ Берислав Кутле.
Према његовим ријечима, поредећи крај 2008. и март 2011. године, актива банака је готово иста, кредитна активност није пала, а кредити су чак и нешто већи.
Кутле је оцијенио да предуслова за неку већу кредитну активност банака у БиХ нема, јер недостају прави програми.
- Каматна стопа у 2010. и 2011. години мања је него у Румунији, Бугарској и Хрватској. Са стопом од 7,98 одсто у овој години она је изузетно ниска за реално стање у БиХ - истакао је Кутле и напоменуо да ће каматна стопа морати да расте, ако држава не помогне банкарском сектору.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
