Балкан: Нестаје средња класа

Према процјенама, у Србији и Хрватској петина грађана припада средњој класи.

Учитељ у Хрватској више није у прилици да школује своју дјецу. Ако има стамбени кредит, наставник у Србији тешко да ће своју породицу одвести на љетовање.

Бугарин са просјечном платом није редовни платиша рачуна за комуналије.

Економиста Мирослав Здравковић каже, да као посљедица разградње државе благостања у Европи, мјере штедње директно погађају службенике, професоре, љекаре, пензионере.

Тако и у Србији данас средњу класу чини само петина становништва, нижу четири петине, а у вишу тешко да се убраја и један проценат укупног броја становника.

- Средњи слој су предузетници, запослени у монополским гранама, факултетско особље у државној управи, здравству и образовању… Ова петина становника себи може да приушти љетовање, полован аутомобил, мало већу потрошњу од егзистенцијалне куповине намирница и одмах се искључи из средње класе, ако узме стамбени кредит - каже Здравковић.

Послије скандинавских земаља, државе настале из бивше Југославије карактерише највећи степен једнакости становништва, примјећује Здравковић, али је то једнакост у сиромаштву, а у Скандинавији једнакост у материјалној безбрижности.

Са просјечном платом од 730 евра, Хрватска је у бољој позицији од Србије, јер има већу стопу запослености.

Према процјени хрватских синдиката, у средњој класи остали су информатичари и нижи руководиоци у фирмама.

- У Скандинавији и Америци средњу класу чини 80 одсто људи, у Њемачкој 60 одсто, а у Хрватској је тек 20 или 30 одсто људи - сматрају синдикати.

Раслојавање је све веће, наводе у синдикату.

- Ако су у средњој класи, људи који имају ријешено стамбено питање, возе аутомобил који стално поправљају и могу да шаљу дјецу на факултет, а у ту класу више не спада учитељ у Хрватској - додаје синдикат.

Љекари, са примањима од 1.300 до 1.600 евра, или правници на бољим положајима, на бранику су тамошњег средњег слоја.

- У Црној Гори практично нема средње класе. Изгубила се у транзицији протеклих 20 година. Просјечна зарада у држави је 491 евро, а просвета са 450 евра је испод просјека, док је здравству још горе са 400 до 420 евра. То говори да средња класа не може да приушти аутомобил и љетовање, а све теже се плаћају високе школарине. Људи су много тога морали да промијене у животним навикама - каже Звонко Павићевић, из Уније слободних синдиката Црне Горе.

Заштитни знак бугарског средњег слоја постају све веће задуживање и потешкоће при плаћању мјесечних рачуна за комуналије.

- Бугари са просјечним приходима нису на вријеме узели у обзир да су им се приходи смањили и настављају да живе истим стандардом као у добрим економским годинама - каже предсједавајућа Удружења агенција за наплату Миткова Тодорова.

Очекивано, од бивших југословенских република средња класа најбоље стоји у Словенији.

Према статистичким подацима, више од половине грађана проведе ван земље више од четири дана годишње.

Значи, половина становника Словеније може да се сматра средњом класом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.