Бакар и алуминијум мрсе конце металцима

Милијана Латиновић Радошевић
Бакар и алуминијум мрсе конце металцима

БАЊАЛУКА - Високе цијене алуминијума и бакра те пад привредне активности у Европи прекрајају пословне планове металцима у Српској, који су принуђени да производе мање и да дижу цијене производа како би колико-толико компензовали поскупљење сировине.

Саговорници “Гласа” истичу да цијене бакра и алуминијума расту константно од почетка године.

- Цијена алуминијума била је прије три године од 3,5 до 4,5 евра по килограму, док је сада од шест до осам евра по килограму, што је у суштини дупло виша цијена. Уз то све и тржиште прераде метала је постало веома осјетљиво, непредвидиво и нестабилно. Смањио се обим пословања према купцима за неких 30 одсто - казао је власник и директор предузећа “Тикт мануфактура” из Градишке Крешимир Бодрожић.

Додаје да је набавка сировине болна тачка, поготово за предузећа код којих је учешће сировине у готовом производу и до 70 процената.

- Срећна околност у цијелој ситуацији јесте то што је код нас учешће материјала у готовом производу између десет и 20 процената, тако да успијевамо некако да компензујемо све потешкоће - рекао је Бодрожић.

Исте бриге брину и у челиначкој фирми “Винекс” која у својој производњи доста користи бакар.

- Бакар је скупљи за око 30 процената у односу на исти период лани. Набављамо га из Србије. Да бисмо опстали принуђени смо кориговати цијене. Бакар је берзанска роба. Нека предузећа су везана уговорима и не могу поскупити своје производе. Ми донекле успијевамо - рекао је директор фирме Далибор Џомбић.

Наглашава да се сва дешавања у Европи и те како пресликавају на домаћу привреду.

- Све што се дешава у Европи, од ратова, криза, свега осјетимо и ми овдје. Мањак посла је и више него очигледан - истакао је Џомбић.

Ипак, они чије пословање превазилази европске границе остварују нешто боље резултате.

Једно од таквих је и предузеће из Дервенте “Металац МБМ” које на инострано тржиште пласира већину свог асортимана.

- На европском тржишту је све стало, међутим, имамо ту срећу да сарађујемо са једном великом компанијом из Аустрије, а тај наш партнер пласира доста производа на америчко тржиште тако да ми сада имамо пуне руке посла. Посљедња три мјесеца биљежимо помак када је ријеч о наруџбама. Већина се жали, мада смо се и ми жалили до шестог мјесеца ове године, међутим од тада радимо као у најбоља времена - истакао је власник и директор предузећа Слободан Голуб.

Додаје да је цијена челика у паду већ дуже вријеме и креће се у просјеку око 750 евра по тони, што је према његовим ријечима, дупло нижа цијена у односу на 2022. годину.

Наглашава да је логично да они који у производњи више користе алуминијум и бакар имају веће потешкоће у пословању, јер се на тржишту тих сировина догодио поремећај те су цијене отишле у небо.

Све у рукама Кинеза

Аналитичари Свјетске банке истичу да највећи утицај на цијене има Кина која је и највећи произвођач и потрошач алуминијума. Према њиховим прогнозама, у 2025. години очекују се за четири одсто више цијене овог метала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана