Атина тражи одлагање реформи

Самарас је од кредитора из Европске уније и Међународног монетарног фонда затражио да се за двије године одложи примјена реформи и мјера штедње, који су од Атине затражени у замјену за пакете помоћи вриједне укупно 237 милијарди евра.

- Тражимо одлагање примјене програма - рекао је Самарас у грчком парламенту, приликом представљања владиних циљева за наредне четири године.

Премијер је најавио да ће грчка влада приватизовати више државних компанија него што је раније планирала, како би на тај начин подстакла привредни опоравак.

Самарас је истакао и да је мјесто Грчке у еврозони, што “неки покушавају да побију”.

Међутим, из Европске уније упозорвају да Грчка неће добити сљедећу траншу финансијске помоћи ако не настави да примјењује економске реформе које од ње захтијевају међународни кредитори.

- Неће бити нове транше помоћи све док еврогрупа (састављена од министара финансија еврозоне) не утврди да се програм примјењује према плану - рекао је званичник ЕУ који је желио да остане анониман.

Министри финансија зоне евра, као и осталих чланица Европске уније, састају се у понедјељак 9. јула, што ће бити наставак самита од 29. јуна, на којем је направљен пробој у рјешењу проблема дужничке кризе.

Званичник је додао да се не очекује да ће одлука о помоћи Грчкој бити донијета прије краја августа, као и да ће састанак у понедјељак бити шанса за “прву размјену мишљења о томе какве су намјере грчке владе”.

Ревизори ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а се ове седмице налазе у Атини, гдје процјењују стање грчких финансија и напредак у примјени реформи.

У замјену за реформе и мјере штедње, Грчкој су одобрена два пакета финансијске помоћи, први од 110 милијарди евра у мају 2010. године и други од 130 милијарди евра крајем прошле године, заједно са отписом дугова приватних кредитора у износу од 107 милијарди евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.