Aргентина и Пакистан пред финансијским сломом
БЕОГРAД - Све оштрија глобална финансијска криза довела је неке земље на саму ивицу финансијског слома, а прави банкрот су ове године избјегле само захваљујући обилним зајмовима, било међународних финансијских институција, било Европске уније, јавио је Танјуг.
Њемачки недељник "Шпигл" оцијенио је да су најозбиљнији "кандидати" да се у току наредне године нађу на списку банкрот земаља, прије свега Aргентина и Пакистан, али таква опасност није минула ни у случају Украјине, Исланда, а можда и неких чланица ЕУ, што се односи, првенствено, на Летонију и Мађарску.
Влада у Будимпешти је за сада успјела да спаси своју економију од потпуног потонућа коришћењем обимне кредитне линије од 20 милијарди долара, првенствено из фондова ММФ-а и ЕУ. Мађарска је прва земља чланица ЕУ која је била принуђена да узме зајам ММФ -а.
Украјина, коју за сада "изнад површине воде" држи зајам ММФ-а од приближно 16 милијарди долара, такође, припада групи земаља које лако могу да постану нове банкрот државе.
Пакистан већ седмицама готово очајнички покушава да добије "позитиван сигнал" од ММФ-а, у настојању да избјегне најгоре.
Малени Исланд, чија влада је током минула два мјесеца упорно тражила кредите, у вриједности већој од четири милијарде долара, од ММФ-а, ЕУ, Русије и неких других земаља, је током протекла два мјесеца преживљавао правну финансијско- економску драму, покушавајући да избјегне најгоре.
Исланд ће, можда, преживјети садашњу кризу без класичног банкрота државне касе, али је велико питање хоће ли Aргентина да избјегне "колапс број два" од почетка ове деценије. Капитал из Aргентине, наиме, поново нагло бјежи у "латиноамеричку Швајцарску", како још називају аргентинског сусједа Уругвај, као што се то догодило и прије осам година када је некад једна од најснажнијих привредних сила свијета већ окусила горке плодове претходне лоше економске политике.
Након потпуног финансијског банкрота, Aргентина је прије пет година ријешила да откаже сарадњу са ММФ-ом и у релативно кратком периоду је почела нагло да се економски опоравља, биљежећи високе стопе привредног раста и задовољавајући вишак у спољној трговини.
Криза је, међутим, сада "поткачила" и ту латиноамеричку земљу па се њена предсједница Кристина Фернандес-Киршнер буквално растрчала по свијету не би ли поново оживјела сарадњу са ММФ-ом, Париским клубом кредитора, па и Русијом, гдје је боравила почетком децембра.
Теорија
Банкротство је у некој држави, према економској теорији, посљедња фаза привредне кризе када угрожена земља више није у стању, било због посљедица рата или погрешне економске политике, да враћа раније узете зајмове, нити да пронађе, на међународном нивоу, нови извор кредита , чак иако је спремна да плате екстра камате.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
