Анализа Удружења економиста РС - SWOT: Спас у троуглу инвестиције, индустрија и извоз

Показала је то анализа коју је обавило Удружење економиста РС - SWOT ставивши под лупу стање у домаћој економији у 2015. години и тенденције у свјетској привреди од које умногоме зависи и кретање наше привреде.

- Економски императиви пред РС у 2016. и у надолазећим годинама су оличени у три "и" - инвестиције, индустрија и извоз. Међународне околности подстичу и присиљавају на овакав развојни сценарио. Економски опоравак кључних тржишта гарантује раст апсорпционе моћи и за производе из РС и БиХ. Инвестиције у индустријски сектор, које би омогућиле његову модернизацију, требало би уз раст продуктивности да доведу до раста извоза и преокрета у правцу континуираног, здравог и одрживог раста - наведено је у анализи и истакнуто да каматне стопе на историјски ниском нивоу у еврозони отварају могућност прибављања јефтинијег капитала.

Инвестиције и извоз умјесто потрошње и увоза

Развијене земље подстичу раст кроз примјену мјера за експанзију агрегатне тражње с намјером да активирају неискоришћене капацитете на страни понуде. За разлику од њих проблеми наше привреде не налазе се на страни тражње, већ понуде. Аутори анализе због тога истичу да се мора радити на темељној промјени развојног модела.

- Хронични дефицит текућег рачуна вјерно свједочи у прилог оваквој тези. Раст потрошње, како приватне, тако и јавне, остао је због велике склоности увозу без значајнијег ефекта на привредни раст. Због тога као и земље региона морамо радити на темељној промјени развојног модела. Атипични модел заснован на потрошњи и увозу неопходно је замијенити моделом чији ће ослонац бити на инвестицијама и извозу. Опоравак и рестаурација закржљале понуде намеће потребу озбиљнијег раста инвестиција. Наиме, основ за опоравак, који би створио фундаменте одрживог и здравог раста, налази се у троуглу - инвестиције, конкурентност, извоз - истакнуто је у анализи.

Динамичан раст страних и домаћих инвестиција требало би да се рефлектује на раст конкурентности, који би био верификован скоком извоза.

- Домаћа потрошња у условима енормне незапослености не може бити довољна за покретање раста који ће апсорбовати већи број незапослених. Постојећа индустријска производња почива на гранама чији су лимити достигнути и који доводе до раста производње без раста запослености. Уколико се жели динамичан раст, који ће пратити појачано запошљавање, мора се извршити структурна трансформација. Тежиште мора бити пренијето на секторе више додате вриједности као што је прерађивачка индустрија. Таква агенда промјена захтијева инвестиције које ће омогућити подизање индустријске конкурентности - наведено је у анализи.

БиХ се налази веома ниско на листи земаља рангираних по конкурентности индустрије. У конкуренцији 133 земље сврстана је на 83. позицију, а структура индекса индустријске конкурентности јасно показује зашто БиХ има слабију конкурентску позицију у односу на конкурентске земље. БиХ има знатно нижи ниво учешћа прерађивачке индустрије у бруто домаћем производу (БДП) у поређењу са земљама централне и источне Европе. Учешће прерађивачке индустрије у БДП-у износило је у 2014. години 10,2 одсто, а додата вриједност по глави становника у овом сектору је нижа једино у Србији. Поред тога, удио средње и високотехнолошких производа у оквиру прерађивачке индустрије од 29,2 одсто је знатно нижи у односу на централну и источну Европу чији је просјек 44,5 одсто.

Подаци о спољнотрговинској размјени РС и БиХ додатно потврђују слабости прерађивачке индустрије и осликавају њену слабу конкурентску позицију на извозним тржиштима. Иако је удио извоза робе у БДП-у дјелимично повећан са 26,1 одсто из 2008. на око 33 одсто у 2015. години, он је и даље испод половине просјека у земљама централне и источне Европе који надмашује 70 одсто.

Страни инвеститори нас заобилазе

Поменути подаци говоре о насушној потреби инвестирања у индустријски сектор како би подизањем његове конкурентности он постао носећи стуб економског раста. Проблем на том пољу са којим се суочава РС, али и цијела БиХ, је слабљење атрактивности овог простора за стране инвеститоре.

- Без обзира на изразито високу зависност од страног капитала у поређењу са другим земљама у транзицији, конкурентност РС и БиХ у привлачењу страних директних инвестиција је знатно нижа у односу на те земље. Наиме, у 2013. је стање страних директних инвестиција по глави становника већине осталих земаља у транзицији било двоструко па чак и вишеструко изнад БиХ, а такав тренд је настављен и у 2014. години. БиХ је по директним страним инвестицијама рачунајући према броју становника само испред Албаније и Црне Горе - наведено је у анализи Удружења економиста РС - SWOT.

Проблем неатрактивности РС и БиХ за стране инвеститоре, како је истакнуто, добија на значају када се узме у обзир да су у 2014. и 2015. години страни инвеститори означили индустрију као одредиште својих улагања. У ранијем периоду главна одредишта страног капитала били су финансијски сектор и грађевинарство, а трендови који показују да се тежиште улагања премјешта ка индустрији указују на императив њиховог привлачења у РС и БиХ. Подаци показују да су Србија и Албанија биле најуспјешније у томе, док БиХ заостаје. Преглед најзначајнијих гринфилд страних инвестиција у југоисточној Европи етаблира БиХ као земљу која и даље привлачи улагања у примарни сектор без значајнијих ефеката на запосленост.

Проблем са домаћим инвестицијама

У недостатку страних инвестиција излаз се дјелимично може пронаћи у домаћем инвестиционом активизму. Изворе за инвестирање у РС и БиХ није тешко наћи, јер само у Српској депозити у банкарском сектору износе око 4,7 милијарди КМ.

- Дисторзија на релацији профитна стопа-каматна стопа онемогућава коришћење тог потенцијала. Економија РС се налази у својеврсним Танталовим мукама, капитал је доступан, али га због цијене није могуће профитабилно употријебити. Пад каматне стопе на међународним тржиштима није искоришћена због релативне подвојености домаћег од иностраног тржишта капитала. Тако се индустријски сектор налази омеђен баријерама ниске акумулативне способности са једне и немогућности коришћења доступних средстава са друге стране - наведено је у анализи.

Други проблем са домаћим инвестицијама је њихова неповољна структура. Чињеница да чак двије трећине остварених инвестиција иде у пасивне фондове, док у машине и опрему одлази мање од трећине упућује на закључак да се РС креће у зони динамички неефикасних инвестиција. Због тога чак и процентуално значајно издвајање за инвестициону потрошњу остаје без трансмисије на привредни раст.

Индекс индустријске конкурентности

1.       Њемачка    0,5539

18.     Чешка         0,2215

23.     Пољска      0,1806

25.     Словачка   0,1707

27.     Мађарска   0,1578

33.     Словенија  0,1164

34.     Румунија    0,1124

41.     Литванија   0,0859

46.     Естонија     0,0752

57.     Хрватска    0,0552

59.     Бугарска    0,0460

74.     Србија        0,0304

81.     Македонија         0,0245

83.     БиХ   0,0236

99.     Албанија    0,0122

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.