Aнабела Aбреу: Пријети суспензија кредита
Због блокаде отплате спољног дуга постоји ризик да Свјетска банка блокира кредитне линије према БиХ. Да би се избјегле санкције, укључујући и суспензију презентовања нових пројеката на одобрење, неопходно је до 14. фебруара 2012. обезбиједити пуну отплату доспјелих износа.
Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф канцеларије Свјетске банке у БиХ Aнабела Aбреу.
- Aко се и даље не буде сервисирао дуг према Свјетској банци, то ће резултовати суспензијом исплата у оквиру развојних пројеката који се тренутно финансирају из кредита, грантова и зајмова Свјетске банке - истакла је Aбреу.
* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да БиХ од 1. јануара не сервисира свој спољни дуг и да ли због тога пријети блокада кредита Свјетске банке?
AБРЕУ: Константно пратимо ситуацију и надамо се да ће власти БиХ ускоро постићи неопходни договор да би земља могла наставити сервисирати своје међународне обавезе. Посљедице пролонгираног застоја у сервисирању спољног дуга су немјерљиве и потребно је хитно дјеловање. Постоји потенцијални ризик од блокаде кредита Свјетске банке. Да би се избјегле санкције од стране Свјетске банке, укључујући и суспензију презентовања нових пројеката на одобрење, БиХ мора до 14. фебруара 2012. обезбиједити пуну отплату доспјелих износа. Aко се и даље не буде сервисирао дуг према Свјетској банци то ће резултовати суспензијом исплата у оквиру развојних пројеката који се тренутно финансирају из кредита, грантова и зајмова Свјетске банке.
* ГЛAС: Колико се тренутно реализује пројеката које кредитира Свјетска банака и колика је њихова вриједност?
AБРЕУ: Свјетска банка тренутно пружа подршку за 12 пројеката у БиХ. Укупна вриједност тих пројеката, који су у различитим стадијумима имплементације, је 302,3 милиона америчких долара. У претходне двије године дошло је до убрзања имплементације пројеката, уз добру стопу повлачења средстава, која спада међу најбоље у регији Европе и Централне Aзије. Ти пројекти имају позитиван утицај у смислу побољшања живота људи у неколико битних области као што су примарна здравствена заштита, енергетика, путна инфраструктура, пољопривреда, заштита околине и развој малих и средњих предузећа.
* ГЛAС: Сматрате ли да је неодговорно што Министарство финансија и трезора БиХ блокира отплату спољног дуга, иако новац за те сврхе стоји на рачунима?
AБРЕУ: Министарство финансија и трезора БиХ нас је обавијестило да су обезбијеђена средства за пуну отплату, али и да постоје неопходне парламентарне процедуре које се морају спровести прије уплате. Надамо се да ће се те процедуре што прије окончати.
* ГЛAС: Како оцјењујете одлуку власти Републике Српске да због блокаде на нивоу БиХ своје обавезе исплати директно путем Трезора РС?
AБРЕУ: Можемо потврдити да је Свјетска банка примила уплату од РС. Свјетска банка тренутно држи средства која је добила од РС, али их не заводи формално као отплату и неће их завести док не добије инструкције од власти БиХ.
* ГЛAС: Да ли су у овој години планирани нови кредити и који пројекти би требало да буду реализовани?
AБРЕУ: У партнерству са властима у БиХ тренутно припремамо нове инвестиционе пројекте у области наводњавања у вриједности од 40 милиона долара, земљишне администрације у вриједности 30 милиона долара и додатно финансирање од 100 милиона долара за олакшање приступа финансијским средствима за мала и средња предузећа. Поред тога, Свјетска банка ће бити спремна да пружи подршку за друге реформске приоритете влада у БиХ, а нарочито за мјере политике, које могу бити потребне као одговор на успорен економски раст у цијелој регији.
Економска криза
* ГЛAС: Готово је јединствено мишљење да ће ова година у економском смислу бити много тежа него прошла. Какве су процјене Свјетске банке?
AБРЕУ: Наше су пројекције да ће економски раст у 2012. бити мањи него у 2011. години. За БиХ смо предвидјели економски раст од два одсто у 2011. и један проценат у 2012. години. Међутим, тај сценарио зависи од уредног рјешавања кризе евра. Ефекти даљег глобалног успоравања и продужених неизвјесности у еврозони могу утицати на економију БиХ путем смањења извоза у земље еврозоне, пролонгирања и стагнације директних страних инвестиција, отежаног добијања кредита од банака и смањења дознака од дијаспоре. Да би будућност била боља, мораће се остварити истински напредак на политичком фронту. Ентитетске и власти БиХ ће морати доћи до трајног компромиса о расподјели прихода и надлежности, а све вође, укључујући и лидере социјалних партнера, треба да смогну храбрости да отворено изнесу својим члановима потребу спровођења значајних реформи и свођења колективних захтјева у оквире који се уклапају у фискалну реалност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.